Језик и нација

Наша земља је окружена вештачким ентитетима као што су Босна и Херцеговинаи Косово који изграђују вештачку националну свест која временом постаје итекако стварна. Гледајући ситуацију запитао сам се да ли велике силе које им пружају подршку то раде само из интереса или можда зато што су и оне саме вештачке творевине? И,ако јесу,како им је то пошло за руком? Како се гради нација? После одређеног истраживања, наишао сам на неке одговоре и на још више питања.

Језик и образовни систем су се користили као један од најбољих метода стварања националне свести, и он нас Србе највише фрустрира јер смо окружени земљама у којима људи, према лингвистима, причају истим језиком као ми, али то не признају из политичких разлога. Неки народи користе свој језик како би се оградили од других. Хрвати непрестано уводе нове хрватске речи у свој речник, што ми сматрамо политичким потезом, али нам нико не говори да смо за време Краљевине Југославије ми њима наметали наше речи које они сада замењују својим.Два века раније, за време Петра Великог, у источној Украјини дешава се иста прича:наметање руског језика украјинском становништву, а после стицања независности 1991. године дерусификација у виду промовисања украјинског и сузбијања руског језика.

А онда,с друге,стране имамо такозване велике народе који нису тако велики као што мислимо, већсу само, за разлику од нас и Руса,другима успешније наметнули свој језик и фиктивни идентитет. У Француској језа време буржоаске револуције само пола становништва причало француски језик, док су у Бретањи, Окситанији, Корзиции другим областима причали својим регионалним језицима који су данас скоро потпуно сузбијени. У Италији је била јошбизарнија ситуација,где је за време уједињења само пет одсто становништва причало језиком који се данас сматра италијанским. Временом се уз помоћ образовног система језик усталио и данас се разлике само примећују на југу Италије где су људи теже прихватали језик тосканских банкара. Ни шпански језик није изузетак.Шпанија, по којој је језик добио име, била јесамо географски назив који су Римљани користили за Пиринејско полуострво који је касније преузела Краљевина Кастиља, док је данашњи шпански језикзаправо био њен званичнијезик који је наметнула освојеним народима и касније га прозвала језиком целог полуострва.

Шта је са другим западним нацијама? У Европи имамо Белгију и Швајцарску, у којима већ неколико векова живи више народа, док у Северној Америци имамо незаобилазне САД које су симбол једног мултиетничког друштва.Али, још интересантнији пример јестењихов савезник Израел чије становништво свој идентитет заснива на Старом завету у коме пише да је израелска нација настала од дванаест племена која имају заједничког претка: Јакова, Аврамовог унука. Али, оно што су археолози касније открили јесте да понека племена јесу, али да већина њих нису била ни у каквом сродству, и да су библијски аутори заправо имали намеру да их тако уједине и створе моћну нацију.И нису једини који користе религију како би изградили свој идентитет. Бошњаци чине исту ствар, само користе другу књигу.

Из свега овога закључио сам да смо много више оно што верујемо да јесмо, него оно што смо генетски, јер нам је крв много више измешана него што мислимо.

Студент Правног факултета Универзитета у Београду