Jezik i nacija

Naša zemlja je okružena veštačkim entitetima kao što su Bosna i Hercegovinai Kosovo koji izgrađuju veštačku nacionalnu svest koja vremenom postaje itekako stvarna. Gledajući situaciju zapitao sam se da li velike sile koje im pružaju podršku to rade samo iz interesa ili možda zato što su i one same veštačke tvorevine? I,ako jesu,kako im je to pošlo za rukom? Kako se gradi nacija? Posle određenog istraživanja, naišao sam na neke odgovore i na još više pitanja.

Jezik i obrazovni sistem su se koristili kao jedan od najboljih metoda stvaranja nacionalne svesti, i on nas Srbe najviše frustrira jer smo okruženi zemljama u kojima ljudi, prema lingvistima, pričaju istim jezikom kao mi, ali to ne priznaju iz političkih razloga. Neki narodi koriste svoj jezik kako bi se ogradili od drugih. Hrvati neprestano uvode nove hrvatske reči u svoj rečnik, što mi smatramo političkim potezom, ali nam niko ne govori da smo za vreme Kraljevine Jugoslavije mi njima nametali naše reči koje oni sada zamenjuju svojim.Dva veka ranije, za vreme Petra Velikog, u istočnoj Ukrajini dešava se ista priča:nametanje ruskog jezika ukrajinskom stanovništvu, a posle sticanja nezavisnosti 1991. godine derusifikacija u vidu promovisanja ukrajinskog i suzbijanja ruskog jezika.

A onda,s druge,strane imamo takozvane velike narode koji nisu tako veliki kao što mislimo, većsu samo, za razliku od nas i Rusa,drugima uspešnije nametnuli svoj jezik i fiktivni identitet. U Francuskoj jeza vreme buržoaske revolucije samo pola stanovništva pričalo francuski jezik, dok su u Bretanji, Oksitaniji, Korzicii drugim oblastima pričali svojim regionalnim jezicima koji su danas skoro potpuno suzbijeni. U Italiji je bila jošbizarnija situacija,gde je za vreme ujedinjenja samo pet odsto stanovništva pričalo jezikom koji se danas smatra italijanskim. Vremenom se uz pomoć obrazovnog sistema jezik ustalio i danas se razlike samo primećuju na jugu Italije gde su ljudi teže prihvatali jezik toskanskih bankara. Ni španski jezik nije izuzetak.Španija, po kojoj je jezik dobio ime, bila jesamo geografski naziv koji su Rimljani koristili za Pirinejsko poluostrvo koji je kasnije preuzela Kraljevina Kastilja, dok je današnji španski jezikzapravo bio njen zvaničnijezik koji je nametnula osvojenim narodima i kasnije ga prozvala jezikom celog poluostrva.

Šta je sa drugim zapadnim nacijama? U Evropi imamo Belgiju i Švajcarsku, u kojima već nekoliko vekova živi više naroda, dok u Severnoj Americi imamo nezaobilazne SAD koje su simbol jednog multietničkog društva.Ali, još interesantniji primer jestenjihov saveznik Izrael čije stanovništvo svoj identitet zasniva na Starom zavetu u kome piše da je izraelska nacija nastala od dvanaest plemena koja imaju zajedničkog pretka: Jakova, Avramovog unuka. Ali, ono što su arheolozi kasnije otkrili jeste da poneka plemena jesu, ali da većina njih nisu bila ni u kakvom srodstvu, i da su biblijski autori zapravo imali nameru da ih tako ujedine i stvore moćnu naciju.I nisu jedini koji koriste religiju kako bi izgradili svoj identitet. Bošnjaci čine istu stvar, samo koriste drugu knjigu.

Iz svega ovoga zaključio sam da smo mnogo više ono što verujemo da jesmo, nego ono što smo genetski, jer nam je krv mnogo više izmešana nego što mislimo.

Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu