Чекајући ревизоре

Србија би, током септембра, требало, коначно, да добије савет државне ревизорске институције, чија је улога у борби против корупције од изузетне важности, о чему сведоче примери земаља у којима државни ревизори одавно контролишу оне који располажу "народним новцем". Законски рок за избор ДРИ истекао је још у мају прошле године, а да до прошлог месеца, практично, није учињено ништа да бисмо и ми добили контролоре корисника буџетског новца, иако је, у међувремену, ту обавезу прописао и Уставни закон.

Ништа што је требало урадити на путу до формирања ове институције није било лако, почев од доношења Закона, на чијој изради је радила група посланика из свих странака, у сарадњи са представницима ОЕБС-а и других европских институција. Најспорнији део односио се на услове које кандидати морају да испуне да би били изабрани. Свуда у свету за кандидатуру је потребно радно искуство од десет година на пословима везаним за надлежности ревизора. Нашим законом, међутим, било је прописано седам година. Аутори Закона, како су истицали, морали су добро да се потруде да објасне европским партнерима да би тражење десетогодишњег искуства било, такорећи, непремостива препрека за избор ревизора. Кад је, коначно, Закон о државној ревизорској институцији усвојен у новембру 2005. године требало је у року од шест месеци изабрати савет ДРИ, али рок је истекао, а да се нико озбиљно није ни осврнуо на ту обавезу.

Додуше, опозиционари су на то подсетили власт, оптуживши је да намерно не жели да изабере ревизоре како би "влада могла да троши паре како хоће, без икакве контроле". Али, ни опозиционари се баш нешто нису много бавили овим проблемом, јер би ревизори требало, између осталог, да контролишу и страначке финансије, а наше партије су врло осетљиве кад се такне у њихове токове новца, нарочито у донаторе. Први кораци на путу до избора ДРИ учињени су тек годину дана по истеку рока. Међутим, застало се већ на почетку, јер просто није било кандидата. Тако је претходни скупштински сазив окончао мандат а да су кандидате за ДРИ предложили само Г17 плус и СПС.

У међувремену је донет Устав, а Уставним законом је утврђено да ДРИ буде изабрана на првој седници после избора владе. И тај рок је прошао, а све до краја августа Одбору за финансије, у чијој надлежности је утврђивање листе кандидата, биле су достављене само две кандидатуре – Г17 плус и ДСС – НС. Иначе, у међувремену је промењен Закон, па сада кандидат не мора да има седам, већ пет година радног искуства, али и то је, изгледа, висок праг.

Према незваничним информацијама, ДС је, рецимо, ту функцију нудила неколицини еминентних стручњака, између осталих и једном професору Београдског универзитета, човеку који је имао значајну улогу у влади Зорана Ђинђића, али је он то одбио. Тај несуђени ревизор слови сада, додуше незванично, као кандидат за амбасадорско место у једној европској земљи. ДС је, ипак, дала два кандидата економске струке, а коалиционим партнерима препустила да пронађу кандидата правне струке, па је то учинио посланички клуб ДСС – НС. На крају је пред Одбор за финансије стигло седам кандидатура, јер је и СПС кандидовао два, али за одржавање седнице Одбора није било кворума, што је "одложило" и седницу парламента, најављену за 30. август, на којој је требало да буде изабрана ДРИ. Нова седница Одбора за финансије још није најављена, али је опозиција, према незваничним информацијама, уочила да кандидат–правник, који је једва пронађен, не испуњава законске услове што се тиче радног искуства.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентност Србија, каже да би многе финансијске афере, које су потресале нашу земљу, могле да буду избегнуте да смо имали ДРИ. Како каже Ненадић, улога ревизора је нарочито важна код јавних набавки, где има много злоупотреба. Он се слаже да није лако наћи људе за тај посао, јер код нас има мало квалификованих кадрова, а, с друге стране, људи се плаше притисака, тим пре што виде какве ударе су доживљавале неке друге институције, али и тога да им неће бити достављани подаци, без којих не могу да раде. Ненадић каже да је, на пример, ревизорска институција у БиХ, која је, захваљујући међународном присуству, имала неку независност, покренула низ кривичних поступака, али су уследили политички притисци који су били такви да је доста људи одлазило. Кад се све има у виду, каже Ненадић, требало би бити скроман у очекивањима од ДРИ у првим годинама њеног рада.