Фонд за развој тајкунских интереса

Повољни кредити Фонда за развој са ниским каматама и дугим роковима отплате који су одобрени од 2007. до 2013. године у износу од oко 92 милијарде динара, нису допринели повећању производње, већој запослености, као ни равномерном регионалном развоју закључио је Савет за борбу против корупције, који је јуче објавио анализу рада ове републичке институције.

Највише пара одобрено је фирмама познатих привредника. Посматрано по регионима, највише средстава одобрено је власницима фирми који живе у aдминистративним центрима Београд, Нови Сад, Ниш.

Савет за борбу против корупције указује да ниједно начело пословања Фонда није испоштовано, почев од равномерног регионалног и развоја недовољно развијених подручја.

„Кредити су одобравани и по неколико пута, а појединачни износи кредита мере се милионима евра. Утицајни појединци имали су привилегију да дођу до јефтиних кредита, независно од пројекта који се финансира. Са аспекта развоја региона, евидентно је да региони и држава Србија нису имали велику корист. Очито да је дошло до повећања профита наведених фирми и личног богатства њихових власника”, наведено је у анализи Савета за борбу против корупције.

Радом Фонда, да је рађено по закону, требало је створити амбијент да се јефтиним кредитима подстакне већа производња, извоз, запосленост и равномеран регионални развој. До тога није дошло, јер су повољни кредити дељени привредним субјектима који су се уместо производњом и извозом, у приоритету бавили трговином и великим увозом. Либерализован увоз, царине које готово да не постоје, годинама нереалан низак курс евра и практично бескаматни кредити Фонда за развој, повећали су богатство, већ богатих корисника кредита.

Полазећи од другог начела пословања Фонда, а то је подстицање пословања правних лица и предузетника, према расположивим подацима, јасно је да се ни то начело није поштовало. Од 2007. до 2013. године укупно одобрени кредити предузетницима износили су око 882 милиона динара. То показује, да је примера ради, за 370 милиона динара одобрено више фирмама Мирослава Мишковића, него свим предузетницима заједно.

Даљом анализом расположиве документације Савет закључује, да се предузетници којима је одобрен кредит у мањој мери баве производњом. У највећем броју случајева ради се о услужним делатностима.

„Сагледавајући наведене податке за десет година је преко Фонда пласирано око 1,8 милијарди евра, а да позитивних ефеката на српску привреду нема. Оправдано се поставља питање ко је и како вршио контролу пласмана и трошења средстава”, наводи Савет.

„У јавности је створена перцепција да је Фонд за развој под директним утицајем извршне власти будући да функцију члана Управног одбора Фонда обављају министри у влади. Такође, оправдано је створена перцепција да Фонд нема поуздано успостављене критеријуме пласмана кредитних средстава, критеријуме за репрограм одобрених кредита, као ни критеријуме који поуздано уређују питање контроле наменског и законитог коришћења одобрених кредита”, наведено је у анализи Савета.