Егзиперијев лет у вечност

Седамдесет година је прошло од како је нестао писац-пилот Антоан де Сент Егзипери, аутор „Малог принца”. Како одрасли не воле да препуштају машти било шта, 31. јул 1944. године, дан када је авион „П-38 лајтнинг”, којим је управљао Сент Егзипери, нестао, проглашен је и даном његове смрти. А не зна се, уствари, поуздано шта се тог дана догодило. Да ли га је оборио немачки ловац? Или је извршио самоубиство? Или се срушио због квара као онда 1935. године када је пао у Сахару?

Нагрижен депресијом, нарушеног психичког и физичког здравља, разочаран што је доживео да га Шарл де Гол неправедно оптужује за симпатије према Немцима, Антоан де Сент Егзипери кренуо је тог јутра из ваздушне базе на Корзици у извиђачку мисију са циљем да прикупи информације о кретању немачких трупа. Негде изнад Средоземног мора нестао је његов авион. Први трагови изронили су на површину тек 1998. године. Тада је рибар Жан-Клод Бјанко у близини острва Риу пронашао сребрну наруквицу са именом Антоана и његове жене Консуело. Део олупине авиона извучен је са дна мора јужно од Марсеја 2003. године. Посмртни остаци нису пронађени.

Када је потврђено да део олупине припада Егзиперијевом „лајтнингу”, појавила се у медијима изјава некадашњег немачког пилота Хорста Риперта: „Да сам знао да је у том авиону био Сент Егзипери, никад га не бих оборио. Нисам гађао Принца.” Рипертово признање није, међутим, дирнуло у срце овдашњег љубитеља Сент Егзиперија, публицисту Данка Васовића. Он већ 30 година истражује живот Сент Егзиперија и, како наводи, испитивао је сваку од бројних теорија о његовој смрти.

– Једна од њих је чак да је напустио авион и отишао у манастир. Међутим, оно што сам доказао јесте да је Риперт слагао. Поредећи време када је изгубљен контакт са Егзиперијем и немачке војне архиве, историчар Данијел Деко утврдио је да је у ратном дневнику немачке ескадриле уписано да су 31. јула пилоти Роберт Хајхеле и наредник Хегел оборили „лајтнинг” и то у близини локације где је нађена олупина Егзиперијевог авиона. Рипертово наводно обарање није забележено у тој документацији – каже Васовић. 

Међутим, како пишчево тело никада није пронађено, а на нађеном делу олупине нема трагова обарања, то још оставља места за спекулације и грађење мистерије око његове смрти.

Егзиперија данас најпре знамо као писца „Малог принца”, а тек онда као пилота. „Само срцем добро видимо. Суштина је очима невидљива”, подучава нас његова књига за малу и велику децу. То дело постало је најчитанија и најпревођенија књига на француском језику која има издања на више од 250 језика и дијалеката. Само на српском „Мали принц” има више од 20 издања, илустрованих, тврдо коричених, џепних, луксузно опремљених... И сваке године добија сигурну скупину нових читалаца – ђаке седмог разреда који га имају на списку обавезне школске лектире. И они који никад не читају, прочитају „Малог принца”, напомиње Тамара Ђуран, наставник српског језика и књижевности у београдској Основној школи „Јајинци”.  

– Чак се, не увек ни стидљиво, упуштају у општи разговор. Најчешће су ученици врло добро припремљени за тај час. За разлику од неких других дела, на пример, поезије, разговор о „Малом принцу” увек их подстиче да сами отварају бројна питања, као и да активно трагају за одговорима. Непогрешиво препознају пријатељство и љубав као основне мотиве, као и важност неговања, чувања и оплемењивања односа оних који те емоције деле. Дубљом анализом, и уз малу помоћ, ученици долазе до оних финијих слојева, а који их у том узрасту посебно могу погађати: осећаја усамљености, људског странствовања у свету у којем живи, као и великог самовања и оних најмлађих којима је пажња најпотребнија – каже Тамара Ђуран.

„Малом принцу” није одолео, наравно, ни Данко Васовић. Као млад новинар одговорио је на позив авијатичара на крају књиге да му пишу брзо сви који буду срели малог принца који је тако мистериозно нестао са Земље. Васовић је то учинио и написао роман „Велики принц” где он, некадашњи дечак који је увек желео да има старијег брата, разговара на све њему битне теме са малим принцем, у међувремену стасалим у великог принца.

– Сваки интелектуалац и сваки човек треба да се запита какав је свет у којем живимо. Пророчке су биле Егзиперијеве речи да мрзи своју епоху. Он је уточиште од тог мрског света нашао пишући „Малог принца”, дајући нам кроз то дело до знања шта је њему, а требало би и нама да буде најважније, а то су љубав и истина – подсећа Васовић.

„Људи са твоје планете гаје пет хиљада ружа у једном истом врту... и не налазе у њему оно што траже [...] А ипак, оно што траже могло би се пронаћи у једној јединој ружи или у мало воде...”, говорио је мали принц.