ОЕБС има шансу да реши кризу у Украјини

Русија се у овом тренутку осећа притиснутом од западних земаља – ЕУ, САД и НАТО-а. Београд и Москва имају традиционално блиске односе саздане на дугогодишњем међусобном поверењу. Криста Марквалдер, потпредседница швајцарског парламента и председница Комисије за спољне послове, види велику шансу за мирно решење кризе у Украјини баш због чињенице да Швајцарска и Србија заједнички узастопно председавају ове и следеће године Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

„Ако је председавајући ОЕБС-а земља у коју Москва има поверења, сигурно ће лакше сести за преговарачки сто него да је на челу ове организације нека од европских држава која у Русији види искључивог  кривца за све што се десило. За дуготрајније мирно решење, неопходно је да све земље учествују у његовом изналажењу под капом ОЕБС-а”, каже за „Политику” Марквалдерова, која је чланица швајцарске Слободне демократске партије, исте странке којој је припадао и Дик Марти када је отпочео истрагу око злочина косовских Албанаца над Србима.

Први пут откако ОЕБС постоји, Швајцарска и Србија једна за другом заједнички председавају ОЕБС-у, а ниједна није чланица војног савеза?

То нам пружа велике могућности. Ни Србија ни Швајцарска нису чланице НАТО-а, ни ЕУ. То је на неки начин доказ њихове непристрасности. Зато наше две државе имају кредибилитет на међународном плану. У овом тренутку се ОЕБС суочава са кризом у Украјини. То нама као председавајућима пружа велику шансу да се ојача улога ове организације створене у време хладног рата и да се на непристрастан начин створи платформа за решавање ове кризе.

Да ли ће председавање Србије бити закомпликовано због наших блиских веза са Русијом и одбијања да уведемо санкције Москви?

Мој политички кредо је да увек видим предности и шансе, а не проблеме. Шансу видим у томе што историјски блиске везе између Србије и Русије стварају атмосферу поверења између Москве и Београда, а то наравно може да помогне да се нађе разумно решење за ову кризу. То је добра прилика за јачање улоге ОЕБС-а и његову легитимизацију. Ми данас видимо да је ова организација још јако потребна када је реч о решавању сукоба у Европи.

Како то да баш са Србијом заједнички председавате ОЕБС-у и да се наши односи развијају иако је Швајцарска једна од првих земаља која је признала независност Косова? Како то да верујете да Србија може да има улогу посредника у међународним конфликтима?

Неутралне земље се често бирају да буду посредници у преговорима. Мислим да је у случају Украјине то сада врло важно и за нас је то шанса да заједнички радимо на решењу. Заједничко председавање пружило је одличну прилику да развијамо односе између наше две земље и да заједнички остваримо нешто вредно на међународном плану. Чињеница да је данас на граници Украјине и Русије у току оружани сукоб указује да је оваква међународна организација неопходна. И Србија и Швајцарска су уверене да могу да допринесу мирном решавању овог конфликта, и то, чини ми се, цене и остале чланице ОЕБС-а. Мислим да ће баш то што је Србија у блиским везама са Русијом дати снагу да се изнађу повољне платформе на основу којих ће, надам се, доћи до мирног решења овог конфликта.

У Швајцарској сте председница Новог европског покрета и залажете се да Швајцарска постане чланица ЕУ. Да ли имате подршку јавности?

Ја верујем да би наша земља требало да постане чланица ЕУ, да би могла да утиче на доношење одлука. Ми смо јако блиски са ЕУ, али немамо свој глас, не можемо да утичемо на одлуке које се тамо доносе. Ми смо нека врста пасивног члана. А ја бих желела активније чланство. Због економске кризе у земљама на југу ЕУ, имиџ ЕУ се урушио не само у јавном мњењу земаља чланица већ и оних држава које нису чланице. Кад би сутра био код нас референдум за чланство у ЕУ, не би прошао. Већина би била против.

Нови трибунал у Хагу за злочине косовских Албанаца над Србима и другим неалбанцима ускоро ће почети са радом захваљујући раду вашег земљака Дика Мартија и некадашњег партијског колеге Дика Мартија. Шта о томе мислите с обзиром на то да је вест о трговини органима лансирала Карла дел Понте, Швајцаркиња која је била главни тужилац у трибуналу за бившу Југославију?

Јако је важно да родбина и пријатељи жртава сазнају шта се стварно догодило. Да могу да почну да живе нови живот без мржње и страха и да починиоци буду кажњени. У интересу је међународне заједнице да се правда задовољи.

Зар не мислите да се много касни с тим?

Што пре почне са радом, то је боље. Задовољна сам што је Дик Марти обавио тако добар посао као члан парламентарне делегације у Савету Европе. Ми смо такође разговарали о том извештају у нашој Комисији за спољне односе. Прошло је много времена, али очигледно је да је потребна и политичка воља да се крене у детаљнију истрагу злочина.

------------------------------------------------------ 

После ЕУ, највећи донатори

Криста Марквалдер указује да је Србија једна од главних дестинација швајцарских донација још од 1991. „Одмах после поплава, Швајцарска је донирала 5,9 милиона евра како би помогла угроженима који су остали без крова над главом и да се обнови порушена инфраструктура. После ЕУ, ми смо материјално највећи донатори за обнову објеката од поплава. То је важно због хуманитарних разлога, али ми такође желимо да Србија напредује, стало нам је до тога да млада генерација добије перспективу. Жао нам је што млади образовани људи одлазе из земље док је Србији потребан квалификован кадар.”