Наруквице за кампере у Гучи

Гуча – У заборав одлази време кад су сабораши спавали по ливадама, шумарцима и лединама, јер су домаћини највећег народног скупа у Србији ове године, за госте који ће ипак коначити под ведрим небом, припремили камп у средишту варошице. Милан Раичић, директор Туристичке организације „Драгачево” у Гучи, каже да је то збориште младих, које одједном може да прими 2.000 гостију, уређено по европским правилима.

– Наши људи посебно су обучени за ову прилику па ће, тако, рецимо, котларница непрекидно 24 сата загревати воду, постављено је 15 тоалет кабина, 10 тушева, 20 чесама. На обе капије обезбеђење ће контролисати ко улази у камп, због чега су сви гости преноћишта обавезни да носе идентификационе наруквице, како је то пракса у свету – вели Раичић за „Политику”.

Он наводи да је цена за један дан 600 динара, што подразумева и осигурање и боравишну таксу, а кампери могу место да резервишу и интернетом. Они ће, будни или у сну, све време бити на Сабору јер је камп постављен у дворишту гучког Центра за кромпир, само 200 метара од Споменика трубачу. Дакле, у самом центру саборских задовољстава.

Имућнији гости 54. Драгачевског сабора (6–10. август) могу да бирају смештај у неком од мотела и коначишта у варошици по цени од 30 евра са доручком, док је за преноћиште код мештана у Гучи потребно од 20 до 25 евра, с тим што ће понегде за ову цену да буде послужен и доручак. Нешто јевтиније преноћиште је на прилазима Гучи, кошта 15 евра по особи.

Годинама су престижни посетиоци Сабора трубача, који држе до себе, одседали или у народном селу „Вајати” у Горњој Краварици, осам километара од Гуче, или у хотелу „Златна труба” у самој варошици. „Вајати” су, по обичају, већ пре неколико месеци издали сав смештајни капацитет за саборске дане, својим старим гостима с разних страна света, од Македоније, преко Аустрије до Русије. А некадашњи хотел у Гучи пао је у стечај пре неколико лета, стављен под кључ и тако изгубио своје поносито име.

Милић Нешковић, стечајни управник предузећа „Евротурс”, којем припада бивша „Златна труба”, издао је прекјуче то здање београдском угоститељу Милу Лучићу по цени од 250.000 динара и овај има право да, током 54. Сабора, отвори хотелска врата и собе са 70 лежајева. Док разговарамо, Нешковић нас подсећа на сопствено лоше искуство око употребе речи хотел. Наиме, туристички инспектор опоменуо је стечајног управника да на згради не сме да стоји натпис „хотел” јер је изгубио лиценцу пре неколико година, а затим је и судија за прекршаје казнио Нешковића са 6.000 динара због тог греха.

Управник је, после тога, пребрисао назив на фасади, али је ознака на врху крова била недостижна, па је преко ње само била пребачена стара југословенска застава са петокраком, јер је поширока, а у варошици више никоме није потребна.