Улагање у фондове

Када размишљамо о улагању средстава у фондове на финансијском тржишту једна од првих дилема појављује се кроз питање "шта су пензијски а шта инвестициони фондови". Дилема је тим већа јер су то неки нови производи на нашем финансијском тржишту, а искуства су веома мала или чак никаква, иако тренутно у Србији такво улагање нуде већ седам пензионих и четири инвестициона фонда.

Овом приликом покушаћемо да направимо паралелу између добровољних пензијских и инвестиционих фондова кроз разлике и сличности и наравно из свега тога ћемо извући закључке, саветује мр Војко Саксида, директор Триглав пензионог фонда.

Пођимо од разлика.

Инвестициони фондови су разрађенији (постоје отворени, затворени и приватни инвестициони фондови), што свакако пружа и више могућности.

Инвестициони фондови могу бити различити. У зависности од инвестиционих циљева могу бити: фонд раста вредности имовине, фонд прихода, балансирани фонд и фонд очувања вредности имовине.

Надзор над радом добровољних пензијских фондова обавља Народна банка Србије, док је надзор над инвестиционим фондовима у надлежности Комисије хартија од вредности.

Трошкови који се наплаћују (било директно од члана, било из нето вредности имовине) разноврснији су код инвестиционих фондова (наплаћује се накнада за ДЗУ, трошкови куповине и продаје хартије од вредности, трошкови кастоди банке, трошкови екстерне ревизије), док се код добровољних пензијских фондова наплаћује само провизија приликом уплате доприноса и  паушални трошкови из нето вредности фонда.

Добровољни пензијски фонд је без својства правног лица, док то није случај код инвестиционих фондова (осим отвореног ИФ), а минимални капитал за оснивање је знатно већи код добровољног пензијског фонда,

Код инвестиционог фонда дозвољено је задуживање, док то није могуће код добровољног пензијског фонда. Наравно и начин исплаћивања се битно разликује, јер је сврха добровољних пензијских фондова обезбеђивање допунске пензије.

Приноси су различити због различитих ризика.

А сада нешто и о сличностима између фондова.

Најпре, законска регулатива је веома слична. Начин и документа за оснивање су практично исти. Органи управљања, услови за њихово бирање су исти. Систем документационе основе, извештавање и контрола су такође идентични.

И, на крају, закључак за будуће улагаче.

Добро је да су се појавила оба фонда, јер су веома комплементарна, односно међусобно се надопуњују, затим дају могућност инвеститорима да бирају како ефекте, тако и начин на који желе да обезбеде средства, било за старост, било за увећање постојећег капитала.

Прикупљањем средстава кроз оба система развија се финансијско тржиште, а самим тим даје се могућност многим привредним гранама да се даље развијају (добијају нове изворе финансирања).

Средства која се на овакав начин обезбеђују су дугорочна (или то углавном по дефиницији могу бити), представљају велике износе и квалитативно су нов извор финансирања (уз банкарске производе),