Грчка између пожара и избора

Од нашег специјалног извештача
Солун, септембра – Oмиљена српска летовалишта на Касандри, првом прстену полуотока Халкидики, уз прве велике кише затварају сезону далеко од неспокојног југа и неопрљеног севера Грчке. За Драгану Манојловић из Ниша, сеоце Пефкохори на крајњем југу Касандре, испунило је, четврто лето заредом сва очекивања њене младе, трочлане породице. "Место је мирно, плажа лепа и дуга, све радње су на дохват руке, од касапнице и пиљарнице, до сладоледа за дете. Доћи ћемо поново, Грци нас воле као народ, летовање је овде једноставно чак и када пада киша као данас". Раду Вучић из Београда само је пролазно невреме нагнало да са ћерком тинејџерком разгледа понуде локалног фризераја. "Пефкохори је ипак синдикално летовалиште, после 12 година узастопног долажења овамо, најезда наших и Македонаца натераће нас да идуће године потражимо нову грчку адресу за десет дана одмора".

Навалом Срба на Касандру потпуно је, пак, задовољан Нигеријац Френки Икеоби, пословођа продавнице ђинђува у којој пар лажних рејбан наочара кошта 15 а бумеранг четири евра. "Да нема Срба у Пефкохорију, сутра бих затворио дућан. Широке сте руке, купујете лако и оно што уствари не треба", каже нам Африканац који је одавно напустио родну Бијафру.

Септембарски облак безбрижности на Касандри далеко је од напетог предизборног преиспитивања пете туристичке дестинације на Средоземљу (иза Француске, Шпаније, Италије и Турске).

Катастрофални пожари који су од 22. августа опустошили огромне површине југозападне Грчке: од Касторије до Олимпије, однели су 65 људских живота (међу њима и шесторо деце) изазвали штету од скоро четири милијарде евра, подболи су у незгодан, предизборни час велико национално преиспитивање Грчке.

Како се уваженој "чланици бриселске фамилије" догодило да јој, у време најављених, незапамћених врућина, на западу Пелопонеза – једној од најмање развијених регија ЕУ – недостаје око четири и по хиљаде ватрогасаца? Пролетос, у мају, у јеку велике међународне афере о надуваној продаји грчких државних обвезница америчким пензијским фондовима, удружење грчких ватрогасаца писало је званичној Атини о катастрофалном мањку особља и опреме за гашење пожара.

Од тада, до данас, у Грчкој је било више од 3.000 пожара. Погубна ватрена стихија на Пелопонезу почела је дан пошто је Јоргос Зорбас, шеф државне комисије за борбу против прања новца, најавио парламентарни извештај о виновницима преваре са државним обвезницама. Само неколико дана раније, 17. августа, најмлађи грчки премијер у историји Костас Караманлис (51) најавио је превремене изборе за 16. септембар (уместо у марту 2008) са образложењем да тражи јаки мандат за суштинске реформе које намерава да спроведе: од укидања монопола државних универзитета, јачања независности правосуђа до подизања старосне границе за пензију.

На почетку предизборне кампање 19. августа у Драми, на северу Грчке, премијер Караманлис је истакао задовољство владајуће Нове демократије због економског опоравка земље и најавио је том приликом борбу против "политичког елитизма". А онда су почели пожари од којих је чак и атинска буржоазија у центру града, на Колонакију, неколико дана брисала пепео са тањира у баштама елитних ресторана.

Одједном је, у само неколико дана, постало јасно да Грчка нема – једина у ЕУ – државни регистар шумског земљишта, да нема ни довољно ватрогасаца нити били каквих служби за ефикасно узбуњивање народа у случају природних непогода и катастрофа.

Бројне грчке ТВ станице преузеле су херојску улогу саветника избезумљеним житељима разгорелог Пелопонеза и острва Евије куда да беже и шта да раде кад пламени језици стигну до кућа и штала, или до цркава у којима је изоловани, побожни народ крајем августа тражио спас.

После неколико дана вакуума, помоћ је почела да стиже: од званичне Атине, из дијаспоре, бриселске фамилије, али је остало мучно питање које данас наводи коментатор угледног дневника "Катимерини": "колика је уствари провалија између политичке елите и народа". Та дилема ових дана, уочи избора, заокупља штабове водећих грчких партија: Нове демократије и пасока.

Већина Грка није задовољна како су се одмах по избијању првих великих пожара на Пелопонезу водеће политичке партије ухватиле у коштац са највећом националном катастрофом у новијој историји – показују независна истраживања јавног мњења. Грци, наиме, нису са разумевањем прихватили покушаје два ривалска политичка табора да кривицу за пожаре на Пелопонезу свале на "неспособну власт", или на "домаћег, или спољног непријатеља".

"Велики број бирача је уочи изјашњавања, 16. септембра, данас неодлучан за кога да гласа: шансе мањих, радикалних партија са левог и десног крила ових дана озбиљно расту", преноси дневник "Та неа".

Политичке шансе екстремне десничарске партије Лаос Јоргоса Каразафериса са јаким православним упориштем на северу Грчке, посебно у Солуну, брину водеће играче грчке политичке сцене. Неопрљен разорним пожарима овог лета, север Грчке има прецизне приоритете свог друштвеног развоја. У развученој политичкој арени, Касандра је летос безбрижна као чардак ни на небу ни на земљи.