Чорбаст пасуљ за Вучића и Кирбија

Чачак – Оџак ресторана у „Слободи” и данас се дими. Oво је једна од ретких радничких кухиња чачанског краја којa је преживела све белаје транзиције и дочекала 21. век. Чорбаст пасуљ са сланином кошта 90, салата је 15, а четвртина хлеба 10 динара, и то је омиљени избор запослених у овој фабрици муниције. Прошле године у мају, током заједничке посете „Слободи”, управо такав ручак изабрали су и тада српски министар одбране Александар Вучић и амерички амбасадор Мајкл Кирби.

– Наши људи раде у посебним условима и заслужују пристојан, кувани ручак у фабрици. Анексом колективног уговора од фебруара 2013. године накнада за топли оброк запосленима повећана је са 120 на 250 динара, па сада могу да ручају, ево, за половину тог износа – каже за „Политику” Драган Јекић, председник Самосталног синдиката у „Слободи”.

Тој централи приклонило се и чланарину плаћа 1.327 од укупно 1.540данас запослених. У мензу, међутим, свраћа тек сваки десети, пошто се овде послужи, у просеку, 150 оброка у дану. Додуше, кухиња требује намирнице за 280 до 315 ручкова, али се половина упућује у Технички ремонтни завод у Чачку, опет војно предузеће, где се посебно кува ручак за тај колектив.

Ценовник на зиду „Слободиног” ресторана сведочи да је најјефитније кувано јело празан густи пасуљ (55 динара), међу радницима је омиљена и мусака (100), а прате је подварак, пуњене паприке, сарма и купус са јунетином (по 105). У дирекцији предузећа кажу да се цене, иначе непромењене од јула 2013, одређују тако да покрију трошкове материјала, а струју, воду и плате сервиркама плаћа фабрика.

Јекић истиче да се самостални синдикат посебно стара да сачува нека радничка права која је време, једноставно, могло да обрише. Здравствена инспекција, рецимо, у своје доба затворила је радничку амбуланту у „Слободи” због неусловности, али је пре четири године лекар враћен у тај обновљени простор на фабричкој капији. Улаз је прилагођен тако да доктору у војној фабрици могу да приђу, без легитимисања, и цивили из околних села.

– Поред радника, наше услуге користе и мештани Јездине, Парменца, Придворице и Бељине, и имамо отворено укупно око 700 картона – вели др Неда Николић, лекарка.

Амбуланта у којој она ради са сестром Оливером Милошевић прима радним данима од 7.00 до 14.30 и у просеку се на вратима појави тридесетак пацијената.

– Веома ретки су случајеви да неко од радника затражи боловање, јер се онда примања смањују на 60 одсто. Сада се најчешће догађа супротно: радницима који, рецимо, имају ишијас или узимају антибиотску терапију, предлажем два до три дана боловања, али они то одбијају и настављају да раде – казује лекарка.

Драган Јекић наглашава, даље, да је синдикат поделио 550 поклон-пакета за радничку децу до 10 година, у вредности од 1.600 динара. Запосленима ће ове године, додаје он, у шест рата бити исплаћен регрес од 40.000 динара или хиљаду више него лани, што је практично још једна плата, пошто је просечна зарада у „Слободи” 44.000.

– Поред тога, већ трећу годину узастопно обезбедили смо превентивни опоравак за запослене под изузетним условима, можда најповољнијим у нашим фабрикама уопште. Седмодневни боравак у неком бањском хотелу у Србији, рецимо, наше чланове кошта око 5.000 динара или само хиљаду динара месечно пошто плаћају у пет рата – објашњава Јекић.

Ове године у понуди су хотели у осам бања, свуда се подразумева пун пансион, а цене су различите. Од 1.760 динара (хотел „Минерал” у Богутовачкој бањи), па 1.870 (Специјална болница за рехабилитацију у Ивањици) и 1.900 (хотел „Језеро” у Перућцу) до 3.800 и 4.180 динара, колико коштају пансиони у „Меркуру” у Врњачкој Бањи.

Једну трећину тог трошка плаћа самостални синдикат фабрике из чланарине, другу компанија „Слобода”, трећу радник. Прве године јавило се 60, лане 165, а овог лета чак 227 запослених и сви су добили право да се одморе по синдикалним ценама. Као некад.

Г. Оташевић