И реч може да убија

Ништа јаче не потврђује значај ратне пропаганде него актуелни сукоб уГази, где Хамас своје ракетирање израелских градова назива „одговором на сурови израелски напад”, док званичници Израела о више хиљада погинулих палестинских цивила говоре као о „људском штиту”.

Палестинци у Гази, где већ недељама траје израелска ваздушна и копнена интервенција, добили су упутство да у разговору са медијима уз број жртава обавезно додају да је реч о „недужним грађанима”. А израелски естаблишмент је развио један сасвим посебан, ратни речник у којем се о настрадалима у израелској војној интервенцији говори не као о погинулима услед израелских бомби, већ као о жртвама „бездушних терориста Хамаса” или чак као о „неукљученима” (у конфликт). Како пише „Њујорк тајмс”, израелски званичници ни за ликвидирање хамасовац не користе реч „убиство” већ – „усредсређена опструкција”.

Еуфемизми обе стране потврђују да се рат води мецима и бомбама колико и речима. И Палестинци и Израелци труде се да освоје срца странихрепортера и светске јавности и тако оправдају нападе на цивиле противника. Газа је у рушевинама, а Израелци су изгубили неколико цивила и десетине војника. Јавност губи стрпљење и треба је убедити да се није отишло предалеко. Један од начина је дехуманизација непријатеља, када о њему говорите само као о броју, а не као о човеку који је водио конкретан живот пре него што га је погодила ваша ракета.

Израелски писац Етгар Керет каже за амерички дневник да се израз „неукључени” употребљава за ненаоружане грађане Газе јер онда „признајете да он није неко покушава да вас уништи, али га не идентификујете, он није дете које је покушавало да научи да свира клавир,већ само неко ко није пуцао на вас”.

Рат речима води се и на интернету. Коментари  „Хамас је крив”, са једне стране, и „Хитлер је био у праву” са друге. Хакери наклоњени палестинским борцима успели су да власницима мобилних телефона у Израелу пошаљу СМС: „Натерали смо вас да се као мишеви скривате по склоништима”, што је алузија на бежање Израелаца у подруме под налетом ракета из Газе. Израелци вешти са рачунарима одговарају тако што борце Хамаса приказују као ликове из игрице „Енгри бердс”, али се у јавном простору дешавају много опаснији инциденти од поређења Палестинаца са „бесним птицама”. Крајње десничарски посланик Ајелет Шакед све је Палестинце назвао „непријатељима”, док је за исламске мученике казао да су „змије” чије мајке треба убити.

Последњи сукоб између Израела и Хамаса букнуо је када су три израелска тинејџера отета и потом убијена на другој палестинској територији, Западној обали. Уследили су киднаповање и усмрћивање једног палестинског дечака као и протести на којима су израелске снаге реда тукле поједине палестинске демонстранте. Хамас је почео да ракетира израелске цивиле, на шта је Израел одговорио бомбардовањем и слањем трупа. Камере и фотоапарати светских медија целог јуна шаљу стравичне снимке деструкције и страдања жена, деца и старих у Гази, што изазива страшну нервозу владе у Јерусалиму.

Један од најистакнутијих вербалних ратника на страни јеврејске државе данас је њен бивши амбасадор у САД Мајкл Орен, који за извештача са лица места пише да су „саучесници терориста” јер потпадају под пропаганду Хамаса. Он каже за Си-Ен-Ен да „у класичним сценаријима дехуманизације... о непријатељима говорите као о пацовима или бубашвабама и то вам даје за право да их масовно убијате”. Он, међутим, наводи да они Палестинце не називају бубашвабама, али да је веома је тешко саосећати се са другима када су ракете усмерене на вашу породицу.

Иако један део америчких медија безрезервно остаје привржен Израелу, дотле други озбиљно прети да наруши слику коју Американци имају о Израелу, који је у увек у праву јер се, баш као и они, налази у рату против терориста. Ипак, на ТВ екранима гледају како палестински цивили страдају у школама, џамијама, склоништима...

У покушају да умањи поразе у медијском рату, израелски премијер Бенјамин Нетанијаху изјавио је да Хамас намерно тражи „телевизичне мртве Палестинце”, али је тиме само потпалио гнев појединих новинара. Тако му је „Њујорк магазин” одговорио да би, ако му толико смета како „мртви Палестинци изгледају на телевизији”, требало да престане да их убија толико.

Глен Гринвалд, тренутно најпознатији новинар на свету, који је на основу материјала Едварда Сноудена написао серију текстова о америчкој шпијунажи широм света, прикључио се дебати тврдећи да оно што Нетанијаху данас ради није другачије од оног што је радио Јозеф Гебелс. Гринвалд подсећа да је Хитлеров министар за пропаганду 1941. писао о Јеврејима онако како се у Израелу данас говори о Палестинцима: „(Јевреји) су знали да добродушни Немац Михаел у нама јесте увек спреман да пусти сентименталне сузе због неправде која им је учињена. Изненада имате утисак да популацију берлинских Јевреја чине само мале бебе чија детиња беспомоћност може да нас дирне. Могу да збуне неку безазлену душу неко време, али не нас. Ми тачно знамо каква је ситуација.”

Чак и без овако оштрих Гринвалдових поређења, Израел зна да му је све теже да контролише слику која се емитује из Газе. Портпарол владе Марк Регев стално је у светским новинама и на телевизији, где тврди да је за све крив Хамас и да његова земља не гађа цивиле намерно. Али, бивша представница за медије израелске војске Авитал Либович подсећа да разумевање грађана има границе чак и када је реч о легитимном обрачунавању са онима који угрожавају вашу територију: „Постоји извесна тачка када тешке слике почињу да подривају легитимитет.”