Скупо грчко лето

Од нашег дописника

Атина – Ни у Грчкој ово лето није као раније.Нема невремена и кише као на Балкану, али су чисто небо и температуре око 30 степени Целзијуса, више налик на почетак септембра. Туриста има, али су зато Грци остали код куће, без традиционалног летовања.

На атинским плажама, још од јуна, крајње неуобичајена слика. Свакодневно је толико посетилаца да у поподневним часовима нема где да се простре пешкир. Ништа боље није ни у мору где, како је прокоментарисао један Атињанин, изгледа као „купање у реци Ганг”.

Очигледно, „сила закон мења”, па и навике Грка. Све је мање оних који у годинама кризе могу да оду из Атине у неко летовалиште. Уместо раније две недеље одмора, сада се све своди на неколико дана или летовање у родитељској кући.

Међутим, ако је криза и ако влада поручује да не зна како ће до јесени испунити све захтеве кредитора од којих ће морати да тражи и некакве олакшице у виду пролонгирања дугова, остаје нејасно како то Грци летују и у Атини. Јер, у просеку, улаз на плажу је између пет и осам евра, а у дане викенда од осам до двадесет евра. Сведоци смо да се на плажи и пије и руча, и то више пута! То значи да у просеку сваки посетилац на плажи потроши минимум десет евра – и тако сваки дан. Ресторани су пуни, у кафићима нема места, атмосфера је опуштена, а статистика каже да су Грци, који су били најнесрећнији, сада најтужнији народ у Европи...

Када од Грка затражите објашњење како, ако је овако сада, изгледа када је криза, они тврде да их остали Европљани не разумеју... Још је, тврде, много оних који имају, а мање оних који немају... Мање се купује све остало, али „за кафу” мора да има! У поверењу, кажу, то је сав онај новац који   никада до краја неће бити пријављен пореским органима.

Међутим, чињеница је да су у летовалиштима на острвима углавном странци. Сви хотелски капацитети од јевтиних до оних најскупљих су до септембра пуни. Чак и хотели, где је дневни смештај од 300 евра па навише, немају слободних соба. Стране туристичке агенције су на време по повољнијим ценама купиле слободне капацитете, па се зато ове године цела Европа вратила у Грчку. Јер, најскупље је хотелски смештај куповати из Грчке.

По броју крузера Грчка је већ на другом месту као најзанимљивије одредиште за 43 компаније које располажу са 125 луксузних бродова и 145.000 места. Као путничка лука, Пиреј је на петом месту у Европи, а четири грчке плаже – на Криту, Лефкади, Кефалонији и Закинтосу –уврштене су ове године у списак 100 најлепших плажа на свету. Такође, према европским анализама, 93 посто морских и речних плажа у Грчкој имају висок квалитет воде за купање док Шпанија, Норвешка и Белгија озбиљно заостају.

За разлику од неколико последњих година, када је приход од туриста знатно опао, када су Европљани почели да се окрећу турским летовалиштима, Грчка је прошле и нарочито ове сезоне учинила велики корак напред. Схвативши да туризам једино може да помогне и буде подстрек у обнови привреде, направљена је рекламна кампања и продужено радно време музеја.

У древном Епидаурусу поново се на фестивалу посвећеном грчкој трагедији окупља светска позоришна елита. У Атини је у току отворени филмски фестивал, на коме посетиоци бесплатно могу да виде најбоља остварења домаће и светске кинематографије у биоскопима под отвореним небом, каквих је у главном граду на десетине.

Поред официјелних аутобуских „хипхоп” тура, млади Атињани нуде један нови приступ Атини, виђен очима житеља главног града. Жеља је да се онима који дођу покаже да Атина није прљав, опасан и запуштен град, већ да има много шармантних углова, необичних кафића, јевтиних – али изврсних таверни.

Оснивачи програма „Алтернативна Атина” воде госте на пијацу и у локалне кафане са традиционалном храном.

Судећи по званичној статистици, број туриста је порастао у односу на прошлу годину и до краја сезоне може се очекивати рекордан број од 22 милиона посетилаца. Све је више Кинеза, Јапанаца, Руса... А многи од њих чак купују некретнине, јер је грчки закон са куповином вредне некретнине предвидео и могућност добијања боравка.