Позив на колективну тужбу против „Фејсбука”

Аустријски студент права који годинама води борбу против „Фејсбука” због начина на који третира приватност корисника покренуо је колективну тужбу против ове друштвене мреже. Макс Шремс (26), од америчке компаније тражи обештећење од 500 евра за сваког корисника који се придружи тужби и позива милионе људи из целог света да се укључе, пренео је Ројтерс.

По аустријском закону, група људи може да пренесе овлашћење за финансијска потраживања на једну особу, у овом случају на младог Бечлију. Тужба је поднета привредном суду у Бечу. Све до последњег рочишта процесу могу да се придруже корисници из целог света, осим САД и Канаде, пошто су они прихватили услове америчког огранка компаније, док се у овом случају тужи централа у Ирској, надлежна за остатак света. Главни тужитељ каже да је дугачак списак начина на који „Фејсбук” крши законе о приватности, али да се усредсредио на најочигледније: слаба заштита података, учешће у програму „Призма”, праћење корисника на другим сајтовима преко „лајк” тастера и слично.

Уколико победи или се нагоди, Шремс ће равноправно поделити освојену суму свима који су се придружили тужби преко формулара на сајту fbclaim.com. Све трошкове покрива једна немачка компанија за финансирање парница која ће у случају победе добити 20 одсто од додељеног новца, пошто се одбију судски трошкови. Корисници који се прикључе тужби неће сносити никакве правне ни финансијске ризике, јер све трошкове и правне последице сноси Шремс као главни тужитељ, пише на сајту. Иначе, у теорији, „Фејсбук” може да избрише налог неког ко се придружио, али то је мало вероватно и представљало би лошу рекламу. У формулар на енглеском или немачком уносе се основни лични подаци, уз фотографију важеће личне исправе.

Жарко Птичек, директор фирме за пружање услуга у високотехнолошким правним стварима, каже да не може да каже колико је безбедно прикључење овој иницијативи, јер то није правно питање.

– Што се правног аспекта давања пуномоћја тиче, оно према нашим прописима изискује потпис на папиру са текстом пуномоћја, које је сачињено на језику који властодавац разуме. Наведени случај не спада у месну надлежност судова у Републици Србији. Скренуо бих пажњу да подацима о банковним рачунима грађана, прикупљеним на овакав начин, могу да се изврше злоупотребе и преварне радње, не само тако што се ће са рачуна украсти новац, већ и тако што ће се ти рачуни користити у друге противправне сврхе, где се грађани не би појавили као оштећени, већ и као саучесници.

У обрасцу за прикључивање тужби за сада се не тражи број банковног рачуна. На сајту је детаљно објашњено да ће сви подаци бити шифровани тако да могу да се виде само на посебном компјутеру неповезаном на интернет.

Шремс истиче да не тужи „Фејсбук” због новца већ због принципа, да би га натерао да коначно почне да поштује европске законе о заштити податка. Његова група „Европа против ’Фејсбука’” није баш имала успеха у процесима у Ирској. Пошто је тамошњи повереник за информације закључио да нема основа за истрагу поводом тврдњи да су америчке компаније помагале америчкој служби НСА да прикупља приватне податке о грађанима ЕУ, Шремс се жалио Ирском врховном суду, а он је недавно проследио случај Европском суду правде.

Највећа онлајн друштвена мрежа има 1,32 милијарде корисника. У другом тромесечју је забележила пораст прихода од 61 одсто захваљујући рекламама на мобилним платформама, што је довело до рекордног раста акција и подигло вредност компаније на скоро 200 милијарди долара.

Ј. Ј. К.