Србији недостаје 200 судија

Судовима у Србији недостаје око две стотине судије, а највећи број делилаца правде недостаје основним судовима – чак око 160, каже за „Политику” Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда и Високог савета судства (ВСС). Колико судија тачно недостаје у ком суду знаће се пошто председници судова ВСС доставе анализе стања правосудних установа на чијем се челу налазе.

– Свим председницима судова у Србији дао сам „задатак” да ураде анализу рада и броја судија. Те анализе требало би да буду достављене ВСС-у, а изборни чланови овог тела из редова судија требало би на основу њих да утврде којем суду недостаје и колико судија с обзиром на прилив предмета – каже председник ВСС за „Политику”.

Анализе су, како каже Милојевић, одавно требало да буду завршене јер је за избор судија за основне судове потребно много више времена, него када се они бирају за више или апелационе судове.

– Са судијама које се бирају у судове вишег ранга не треба обављати разговоре пре њиховог избора јер имамо увид у њихов дотадашњи рад и резултате. Са избором судија за основне судове је другачије. Они иза себе немају резултате рада, па са њима морају да се обављају разговори како би се утврдило ко је од њих бољи кандидат. Избор судија за основне судове је утолико значајнији уколико се има у виду да је управо у овим судовима највећи број кривичних предмета – објашњава Милојевић.

Неопходно је, наводи наш саговорник, направити прецизну анализу како се не би догодило да се за неки суд изабере више судија него што је то потребно или обрнуто.

Упитан да ли ће се будуће судије бирати из редова судијских помоћника, председник Врховног касационог суда и ВСС, одговара потврдно.

– Неки судијски помоћници су већ сада бољи од појединих судија. Међутим, свима њима је јасно стављено до знања да, ма колико су добри у свом послу, морају прво да буду бирани за судије најнижег ранга, па да се пењу степеницу по степеницу. Треба што чешће расписивати огласе за избор судија – наводи Милојевић.

Иако је апеловао да председници судова ВСС што пре доставе резултате спроведених анализа, мало ко је то и учинио. Проблем се јавља, каже Милојевић, што се неретко дешава да председници судова све кандидате оцене са „посебно се истиче”. Тада је јако тешко утврдити ко је, заиста, најбољи кандидат.

– Апеловао сам на председнике судова да буду коректни и направе листе, заиста, најбољих кандидата који заслужују да буду изабрани за судију. Чланови ВСС и ја, не можемо да знамо ко је најбољи кандидат у неком суду у унутрашњости – искрен је председник ВСС.

Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, каже да је похвално што се ВСС одлучио да попуни упражњена судијска места.

– Добро је што се коначно приступило попуњавању систематизације због тога што ће то бити једна од успешнијих мера која ће довести до смањења броја нерешених предмета. Мислим да Високи савет судства не треба да се устручава да попуни упражњена судијска места. Тим пре што ће се проблем „вишка” судија након решавања заосталих предмета, моћи да решава упућивањем судија у друге судове и попуњавањем на одговарајући начин каснијим систематизацијама.

-------------------------------------------------------

Без посебне дозволе

За попуњавање упражњених судијских места не треба посебна дозвола јер се апелује на незапошљавање у јавном сектору, наводи Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда и Високог савета судства.

– На почетку године прави се план о потребном броју судија. Не можемо ми да изаберемо 500 судија, ако буџетом нису планирана средства за то – објашњава Милојевић.

-------------------------------------------------------

Оглас за нове судије

Високи савет судства је на седници одржаној 22. јула 2014. године донео одлуку о објављивању огласа за попуну упражњених судијских места у Привредном апелационом суду, у Привредном суду у Зајечару, у Вишем суду у Београду, у Првом основном у Београду, у основним судовима у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Пироту. За Привредни апелациони суд потребно је пет судија, за Привредни суд у Зајечару један, Виши суд у Београду шест, Први основни у Београду 12, Основни суд у Нишу десет, Основни у Новом Саду осам, Основни суд у Крагујевцу четири и за Основни у Пироту три.