Железница чека кредите

Поводом обележавања 123-годишњице од успостављања железничког саобраћаја у нашој земљи, Јавно предузеће "Железнице Србије" ће следеће недеље (15. септембра), и званично, у употребу пустити више обновљених објеката и генерално ремонтованих пружних деоница. То су реновиране станице у Ваљеву и Кикинди, обновљена станична зграда у Барајеву, са санираним оближњим клизиштем, као и зграда амбуланте у Младеновцу. У употребу ће бити пуштен и колосечни правац између Крушевца и Сталаћа, шести колосек у Радујевцу, за потребе "Ју-Ес стила", и нов пружни прелаз у Бајмоку.

"Железнице Србије" су у радове на наведеним пројектима уложиле 5,5 милиона евра из својих текућих средстава.

– Обнова железничког система у Србији не подразумева само санацију дотрајалих шина и прагова, већ и обнову и модернизацију целокупног система. У железницу деценијама није озбиљније улагано и због тога нас сада очекују значајне инвестиције. Само за модернизацију Коридора 10 потребно је 1,25 милијарди евра, док подизање стандарда железничких услуга на европски ниво изискује три милијарде евра – каже Миланко Шаранчић, генерални директор "Железница Србије".

Уз одговарајућа стратешка улагања, први осетни ефекти подизања квалитета железничких услуга, према речима Шаранчића, били би видљиви за четири до пет година. Значајнији напредак, може се очекивати око 2015. године.

– Ускоро очекујемо кредите који ће бити усмерени искључиво у обнову и развој. То су позајмица Европске банке за обнову и развој у висини од 60 милиона евра, за набавку 1.100 нових теретних вагона. Затим кредит Европске инвестиционе банке од 80 милиона евра, за модернизацију Коридора 10, док ће пројекат електрификације 96 километара пруге Ниш–Димитровград, конкурисати за средства Националног инвестиционог плана. Такође, у септембру се очекују 22 од најављених 37,5 милиона евра из, такозваног "шпанског кредита", за набавку десет нових дизелмоторних гарнитура – додаје Шаранчић.

Железница планира да са тренутних 3.700 теретних вагона, капацитете за робни саобраћај повећа на шест хиљада кола – ниво који ће задовољити потребе домаће привреде. Затим, планирана је и набавка десет нових вишесистемских локомотива, и још десет маневарки. Набавка локомотива је изузетно важна јер ће "Железнице Србије" са њима моћи да одговоре на растући транзитни саобраћај. Прошле године је од транзита забележен приход од 48, док се ове године очекује зарада од 55 милиона евра. Примера ради, железница је 2003. године од вуче иностраних композиција приходовала само два милиона евра.

– Обнова и модернизација железнице није могућа без помоћи државе. То првенствено подразумева преузимање иностраних финансијских обавеза. Искуства већине земаља у транзицији указују да је то решење изузетно успешно. На пример, пошто је у Хрватској држава преузела финансијске обавезе железнице, у "Хрватске железнице" је за пет година, уложено готово две милијарде евра – указује наш саговорник.