Звук трубе и звиждуци радника

Гуча – Словом које велича живот и његове благородне стране, књижевник Радомир Андрић са домаћинском чашицом у руци отворио је јуче 54. Драгачевски сабор трубача. Који трен пре тога на врх јарбола, крај Споменика трубачу у средишту Гуче, постављена је саборска застава и оркестар мештанина Горана Ранковића одсвирао староставну арију „Са Овчара и Каблара”, химну највећег народног сабора у Србији.

– Поштовани пријатељи, посебно сви ви који песмом и игром подмлађујете ову земљу и снажите пријатељства међу народима, желим вам добар провод овде и срећан повратак вашим кућама. Живели, и дуго година да се виђамо и саборујемо, славећи превасходно мир у срцу и свеколике животодајне поводе – беседио је у здравици Андрић, захваливши организаторима на додељеној часној улози. Међутим, тек што је домаћин 54. сабора завршио реч живот је показао своју другу страну, јер је кроз варошицу, поред истог споменика и јарбола, прошла колона 300 незадовољних радника Индустријског комбината у Гучи, чије су пећи угашене пре два месеца.

Док се још наздрављало, на другом крају исте, главне гучке улице, Ненад Тимотијевић, председник Самосталног синдиката у ИКГ-у, објашњавао је испред радничке колоне шта их је баш на овај дан извело у протестну шетњу:

– Обе пећи у комбинату угашене су још у јуну, а радници послати на плаћено одсуство, и то нам право истиче. Онда нас је било 450, а сада 310, дугују нам седам плата, а највише нас тишти неизвесност, јер комбинат нити је у стечају, нити знамо шта ће се са њим збити – казао је вођа синдиката фабрике која послује у саставу шабачке групе „Фармаком”.

Здравица на отварању 54. Сабора: трубач Горан Ранковић из Гуче, Радомир Андрић, Никола Стојић (један од оснивача сабора) и Драган Јовановић из Дљина, капелник победничког оркестра на првом сабору 1961. (Фото Г. Оташевић)

Неки минут пре тога, Андрић је беседио у здравици:

– Добродошли у гостољубну Гучу, срце хлебозарне Србије, на највећу светковину љубави и благочашћа да пријатељујемо уз звуке труба радосница. Да празнујемо и да се веселимо, а одавно се зна да у Србији вашари почињу од Ђурђевдана па трају све до Митровдана, од кукурека и ђурђевка до првих зрелих шљива и оскоруша, од пупољака до плодова, од жита из благодатне сејачеве руке до пуних кошева и амбара, од запаљене ватре у младалачкој крви до свијања благородног гнезда у циктавим трубама, иду уз запаљене погледе док се не споје, док не постану заједнички душевни врт и уточиште сна о животу који се непрестано васпоставља у деци наше деце...

Председник Удружења књижевника Србије призвао је „трубе добродошлице, трубе санописне, трубе чежње и очаравања, трубе будилице, трубе дозивнице, трубе заветнице, трубе благовеснице, трубе пламенице”:

– Звук трубе везује новорођенче за звезде, младенце спаја у заклетви да ће се вечно волети и поштовати, домаћина озарује на саборишту у славу родне године, једноставно речено: сабори, свадбе, славе, заветине, рођендани и остала весеља налазе у труби радосни одушак и душевно окрепљење. Многи су уверени да се Јужна и Западна Морава састају код Сталаћа, али сви добронамерни гости из света и љубитељи труба који дођу у Гучу сазнаће да је прави извор и срцоказно ушће ових река овде, у драгачевској музичкој престоници... Уосталом, шта је друго труба него један од најлепших животних тренутака у нашем небоземном именику?

Овогодишњи домаћин уткао је у поруку и своје нове стихове, срочене за ову прилику: „У трубама чаровитог звука/засијала од злата јабука/у њој Љубав – Србинова душа/непрестано, чежњив/говор слуша...”

Председник Саборског одбора и општине Лучани, Младомир Сретеновић, дочекао је госте и намернике захвалношћу због тога што је приредба постала понос Драгачева, али и целе Србије.

– Нека сабор навек живи и траје, а и ви драги сабораши са њим – казао је Сретеновић.

Први догађај 54. сабора није пропустио ни књижевник Никола Стојић из Гуче (84), један од троје живих оснивача приредбе. На подизање заставе дошао је, из Дљина код Лучана, и Драган Јовановић Лаф (78) који је био капелник победничког оркестра на првом сабору, одржаном у јесен 1961. године. На овај сусрет традиције, весеља и радости стигли су и стални саборски гости из Берлина, Милутин и Ирена Давинић, а у Гучу је на отварање, као и сваке од 30 претходних година, пешице из свог Стрмостена код Деспотовца опет приспео Владиша Петровић (49).

У овој саборској мешавини празника и буне, у том другом делу стварности обрела се и Љубица Живановић из Гуче која је, прекјуче, поорала два своја плаца од осам ари усред угоститељског простора. Плацеви су били намењени за шатре или коју другу делатност. Не љути се она на госте, већ јој није право на домаће и каже да је позвала трактористу, јер општинска управа још није исплатила закуп њених плацева за 2013, а за ову, вели, није поштовала договор о цени.

Домаћини сабора су, поред земаљских брига принуђени да гледају и у небо. И слушају временску прогнозу. Биће, кажу, невремена вечерас, баш на дан кад је, у 23 сата, у Гучи требало да почне концерт Светлане Цеце Ражнатовић. Продуцент сабора, Добривоје Марински, јуче је разговарао с певачицом и она се сагласила са одлагањем, а директор приредбе, Адам Тадић, одмах затим саопштио је да се концерт Ражнатовићеве помера за сутра у 21 сат.

Просек старости посетилаца сабора – 26,5 година

Стари сабораши хтели би да знају кад су се, и због чега, у овом царству трубачке музике појавиле естрадне звезде. То је Марински овако објаснио на конференцији за новинаре у Центру за културу Гуче:

– Пре осам година, агенција „Профајл”, за коју радим, истраживањем је утврдила да је просек старости посетилаца сабора 30 година, а лани је још више пао, на 26,5 година. Врста музике, бар делом, мора се прилагодити онима који овде долазе због ње.