Шљива крчи пут до Русије
Ваљево, Осечина – О завршеном другом сајму шљива у Осечини, под називом "Благо Србије", још дуго ће се говорити. Најпре због чак 220 излагача, високог квалитета и разноврсности производа од шљиве, као и због добре посећености. Ипак, произвођачи националне воћке кажу да је "плаво благо Србије" благо само у песмама и обећањима политичара. Зато ће овај сајам бити упамћен и по једној иницијативи најмлађих произвођача из Подгорине. Због годинама ниске откупне цене и несигурног пласмана, одлучили су да се повежу са руским компанијама и да се врате на то велико тржиште на коме се деценијама највише продавала шљива из Србије.
Милан Јеремић, млади произвођач из села Коњуше код Осечине, на очевом имању има 1.200 родних стабала. Намерава да засади нови, десетоструко већи шљивик, а за наш лист каже за да су он и његови исписници из Подгорине решили да своју судбину узму у своје руке.
– Нас неколико десетина најмлађих воћара, који смо се упознали управо на сајму, договорили смо се да се удружимо и успоставимо контакт са компанијама из Русије – каже Јеремић. – Намера нам је да их доведемо у Подгорину и покажемо им свој производ: шљиву браницу, сушену шљиву и друге прерађевине од овог воћа. Реч је о знатним количинама и за велико руско тржиште, деценијама најзначајније за пласман шљиве из Србије и нашег краја у којем тренутно има преко милион родних стабала. Јер, компаније које су овде дошле из неких европских земаља нису оправдале наша очекивања. Понашају се уцењивачки, што деструктивно делује, посебно на нас млађе произвођаче.
Милан Јеремић додаје да им је неколико утицајних људи обећало да ће им помоћи да остваре своју намеру. Ако се та обећања изјалове, како каже, сами ће наћи пут до руских купаца.
Горан Симић, из Горњег Црниљева, тридесетседмогодишњи победник за квалитет овогодишњег сајма шљива, поздравио је намеру својих земљака, јер су његов отац и деда највише овог воћа, преко тадашњих задруга, извозили у Русију. Ове године ће, вели, имати око седам тона сушене шљиве екстраквалитета, коју ће, највероватније, крчмити по кванташким пијацама у Србији.
– Јака је реч да је шљива благо. Она би могла то да буде ако би држава произвођачима помогла да је уз повољне кредите савремено гајимо и припремамо за пласман унапред познатим купцима по реалној цени – истиче Симић. – Мислим на цену којом ће све стране бити задовољне. Ових дана откупљивачи плаћају килограм најквалитетније пожегаче 10 динара, а ја морам раднику који купи плодове да издвојим 100 килограма за надницу, јер је она у просеку 1.000 динара. Јасно вам је у каквим сам невољама. Какво је то благо када ће и ове године највећа количина свеже шљиве завршити у казанима за ракију – пита се шампион сајма за квалитет Горан Симић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
