Гувернер под надзором

Гувернер би по новом предлогу Закона о Народној банци Србије требало да буде под већом надзором Савета НБС. Потпредседник владе Божидар Ђелић је најавио да ће предложене измене посланици разматрати у Скупштини до 15. септембра, уз обећање да ће се за чланове Савета предложити нестраначке личности. Шта конкретно предвиђају измене, међутим, јуче нисмо успели да сазнамо из кабинета вицепремијера, а у НБС кажу да до сада "нису добили никакав предлог".

Економски аналитичари подржавају идеју да се повећа контрола рада гувернера. Свуда у развијеним земљама, како истичу, вођење монетарне политике је мање-више колективно, па је то озбиљан недостатак нашег закона и треба га отклонити.

У централној банци би, по професору Ђорђу Ђукићу, требало да одлучује само један орган којем председава гувернер, а одлучује се већински, под условом да је присутно две трећине чланова. Гувернеров глас може да "претегне" само у случају изједначеног броја гласова. Тако би сваки члан, ако би их било шест, био носилац око 14 одсто монетарне власти. Концентрација власти у рукама једног човека – гувернера, упозорава Ђукић који је на основу упоредних анализа у земљама ЕУ предлог измена закона упутио Скупштини још у време израде Устава у марту 2005, опасна је и непримерена демократским начелима. Он истиче да се три органа – гувернер, Савет НБС и Монетарни одбор, такви какви су код нас не могу наћи ни у једној другој земљи.

Амерички ФЕД има борд гувернера, објашњава др Бошко Живковић, а колективно одлучивање је увела такође и Европска централна банка. Када је у питању подела посла између Савета НБС и гувернера, додаје, Савет би требало да дефинише стратегију, а гувернер да је спроводи.

По садашњем закону, међутим, нису јасно дефинисане надлежности, јер Савет има прилично, како каже, недефинисану функцију. Измене закона по стандардима модерних централних банака довеле би до повећања независности НБС, истиче др Живковић и каже да би Савет могао да се формира тако да на себе прима "ударе грома" који долазе из сфере политике, што би фактички централну банку и гувернера учинило независнијим од политике и странака. Јер централна банка, национална валута и цене јесу натполитичке категорије и никако не смеју бити део политичке утакмице, закључује овај економски стручњак.

Сви економисти се не слажу, међутим, са идејама о колективној одговорности. Савет може, сматра др Данијел Цвјетићанин, да доноси одлуке, али одговорност мора бити на једном човеку– гувернеру, и ако је одлука погрешна, он мора бити смењен.

– Најава колективног тела на челу централне банке носи са собом и најаву инфлације. Јер, колективна одговорност значи – неодговорност. Увек ће свако од чланова тог савета моћи да каже да је гласао против неке мере која се показала погрешном. Један човек мора да буде одговоран и да носи то бреме, али и да сноси пуну одговорност ако погреши – истиче Цвјетићанин и подсећа да смо такав савет имали пре 2000. године.

--------------------------------------------------------------------------

Савет са четири члана

Савет НБС, према важећем закону из 2003. године броји пет чланова, заједно са председником. Међутим, садашњи савет има укупно четири члана јер је Миладин Ковачевић дао оставку због сукоба, будући да је постављен за заменика директора Републичког завода за статистику. У НБС кажу да оставку Ковачевића Скупштина још није верификовала, али да он долази на састанке. У фебруару ове године истекао је мандат Небојши Јанићијевићу, а на његово место није изабран нови члан.

Чланови Савета НБС се, по правилу, бирају на пет година. Председник Савета је Војин Бјелица, некадашњи директор Новосадске банке, а чланови су Коста Јосифидис, професор Новосадског универзитета, и Борко Крстић са Економског факултета у Нишу.