Штрајк људи у униформи

Од нашег дописника

Атина – Због 24-часовног штрајка новинара Грци су са закашњењем од једног дана сазнали да им се лоше пише, да нема опроштаја дуга, да их чекају нове мере штедње... Тако је упозорење новог шефа Европске комисије Жан-Клод Јункера изречено приликом посете Атини за нацију прошло незапажено, а јуче су на уличне протесте изашли људи у униформама.

Припадници армије, полиције, обалске страже и ватрогасне службе протестују против новог пакета законских мера који се усваја у парламенту и без кога Грчка неће моћи да добије кредитну рату од милијарду евра, која већ касни, нити да преговара о новим кредитима. Према захтеву тројке међународних кредитора, уколико се пензијски фондови у овим структурама не смање за готово 50 процената и аутоматски не смање пензије, доводи се у питање даљи ток кредитирања Грчке.

Влада премијера Антониса Самараса у незавидном је положају јер је реч о посебној категорији „државних службеника” и зато до последњег тренутка покушава да нађе најмање болно решење које ће смирити страсти. Јер већ сада је велики број запослених у војним и полицијским структурама затражио превремено пензионисање. Јучерашњи протести прошли су мирно, али је очигледно да су схваћени као врло озбиљно упозорење.

Незадовољство новинара, који такође потпадају под пакет нових закона, резултирало је и њиховим штрајком. Тако овдашња јавност није била правовремено информисана да је Јункер у Атини поручио Самарасовој влади да не долази у обзир никакав опроштај дуга и да Грчка, на време и до краја, мора да испуни задатке и обавезе које је преузела према међународним кредиторима. Јункер је Атини захвалио на подршци приликом избора на функцију председника Европске комисије, али је истовремено јасно ставио до знања да се не само од Грчке већ и од свих осталих чланица ЕУ са проблемима и дуговима очекују даље мере државне штедње.

Сигурно је да су домаћини у Атини очекивали нешто више разумевања пред септембарски испит у Паризу на коме ће се о спроведеним мерама реформи полагати рачуни Међународном монетарном фонду, Европској централној банци и Европској комисији. Тада би евентуално могла бити донета и одлука о петом пакету кредитне помоћи Грчкој. До тада Самарасова влада кроз нови пакет закона треба да створи законску основу за примену свих обећаних реформи.

Реч је о реализацији и заокруживању укупно 600 захтева тројке поверилаца који су постављени пред Грчку. Министар финансија Гикас Хардувелис апелује да се све снаге концентришу на обнављане привреде и њену оријентацију ка извозу како би се остварио економски раст, а земља извукла из рецесије.

Добро обавештени извори из самог Министарства финансија, међутим, у изјави листу „Екатимерини” упозоравају да су мале шансе да се до септембра испуни свих 600 захтева „тројке” и да се договори о новим кредитима Грчкој доводе у питање.