Писац „памфлета” не цени архитектуру

Ово је одговор на напад на мој текст „Градња пет музеја на острву Садиат приводи се крају”, с драстичним насловом „Градитељи музеја гину на Садиату”.

Нисам новинар, само новинари и уредници имају то право да вам дају наслове чланака, као и да вас не потпишу с титулама које сте стекли. Тако сам овде нападнута као новинар, а нисам, доктор сам архитектонских и урбанистичких наука, истакнути уметник и добитник Награде за животно дело Улупудса, због чега сам писала само о архитектури и њеним елементима у оквиру острва Садиат.

Мој оригинални наслов био је „Културни центар Емирата на острву Садиат.”

Инспирисан пре свега идејом просветитељских владара Емирата да позову еминентне музеје света да им помогну да, по угледу на њих, формирају свој културни центар с музејима на острву Садиат. Просвећени владари имају интелигенцију и свест да је култура перјаница друштвеног развоја, да је просвећивање народа и његово упознавање с културом и уметношћу других, из целог света, од огромног значаја за срећу и благостање земље.

Ово треба да буде Културни центар Уједињених Арапских Емирата, који су по много чему познати у свету. Острво је мало, али удаљено свега 12 километара од Абу Дабија и сат вожње од Дубаија.

Инсинуација како сам се служила „унапред припремљеним саопштењима које је доставила Компанија за развој и инвестирање у туризам Абу Дабија”, за коју не знам ни да постоји, неистинита је. Као и паушалне оцене пуне мржње и цинизма:

„На тај начин наговештена семантика чињеница из наслова замењена је семантиком хвалоспева, остављајући крајње нејасним у чему је важност овог прилога за читаоце ’Политике’!”

Ово непримерено питање упућено је уреднику рубрике, који је очигледно оценио да већина читаоца „Политике” није била упозната с овим значајним културним и архитектонским подухватом.

Важна је чињеница да су за пројектанте ових музеја изабране најбоље архитекте света, добитници Прицкерове награде, која је у рангу Нобелове награде, а које се у памфлету цинично називају „старкитект”, као „архитектонске звезде”, које, како се наводи, „зарађују енормне суме новаца”.

Како то да се банализује уметност и култура, ако се наводи ко је градитељ музеја?

Уметност архитектуре која је „прва уметност” уопште, а овде пре свега музеја, има пресудан значај, док се у потпуности не формира и њихов садржај.

Писац „памфлета” не цени архитектуру, али зато даје паушалне оцене о уметности и музеологији, као велики стручњак коме је све „контроверзно”, понављајући ову реч небројено пута. Упуштајући се унапред у анализе садржаја музеја (у овој фази кад до завршетка изградње има још времена) и у то да ли ће бити дозвољено излагање уметничких дела с актовима, крајње је неумесно. Уметници и стручњаци из основних музеја, као и домаћини из Емирата, одлучиће шта ће и како излагати. Француско готско сликарство подједнако је важно као и рафинирана пластика арапских мотива која се нашла на крову новог Лувра у Абу Дабију француског архитекте Жана Нувела.

Музеј Гугенхајм, пројекат архитекте Френка Герија у духу његовог славног музеја у Билбаоу, изазвао је велику пажњу и интересовање јер је обликован као скулптура. Нигде у свом тексту не помињем Лондонски музеј.

„Национални музеј” посвећен шеику Ал Нахајану бин Заједу, ујединитељу емирата, на централном месту на острву, управо је дело аутентичне културе и традиције, повезано с најновијим архитектонским достигнућима о енергетској ефикасности генијалног светског архитекте број један лорда Нормана Фостера. Овај музеј покривен је земљом као изолатором, што је веома важно у условима вреле климе, где је нарочито важно како ће се цео простор климатизовати, односно хладити. Наводећи иронично као неважну чињеницу како ће се простор хладити, о „свежој ваздушној струји која се спроводи кроз цео музеј”, писац памфлета показује незнање и неинформисаност о данас најважнијим светским проблемима, као што је уштеда енергије, и о енергетској ефикасности у архитектури, који имају огроман значај за цео свет. У књизи „Соларна архитектура”, чији сам аутор (објавила „Научна књига” из Београда 1994. године), земљи као изолатору посвећено је цело једно поглавље.

Људска трагедија самих радника, градитеља на острву, није ми била позната, а свакако је посебна тема, можда примеренија рубрици Друштво.

*архитекта