САД напале исламистичке борце у Ираку

Америчке ваздушне снаге бомбардовале су јуче положаје побуњеника у Ираку након што је председник САД Барак Обама касно прексиноћ одобрио америчке ваздушне ударе у тој земљи. Обама је тако омогућио још један војни напад у држави из које је Америка, после низа интервенција и по председниковим најавама, требало да се сасвим повуче.

Влада у Багдаду овај је пут сама тражила америчку оружану помоћ. Централна војска под контролом шиитске владе у Багдаду не успева да се избори са сунитским борцима који су освојили велике делове земље убијајући припаднике шиитске већине. Како су јавиле светске агенције, Исламска држава Ирака и Леванта (Идил) током ове седмице је напала и курдски део Ирака и извршила злочине над хришћанским становништвом које живи на северу државе.

Обама је дао зелено светло за „циљано гађање” сунитских бораца и допремање хране и воде ирачким цивилима. У обраћању нацији, Обама је морао да бира речи јер је грађанима уморним од рата у Ираку требало да саопшти да се америчка војска враћа и Ирак након што се одатле повукла 2011. Председник је у јуну у Ирак већ вратио око 300 војника, али је поновио да не намерава да поведе општи рат.

„Знам да су многи од вас с разлогом забринути због америчке војне акције у Ираку, чак и ограничених напада попут ових. Ја то разумем. Кандидовао сам се за ово место делом и због тога да бих зауставио рат у Ираку и пожелео добродошлицу нашим трупама, и то сам и урадио. Као шеф оружаних снага, нећу дозволити да САД буду увучене у још један рат у Ираку”, казао је Обама.

Идил је раније заузео Фалуџу, дошао до Мосула и припретио и престоници. Побуњеници су се домогли и неких нафтних поља, а сада угрожавају и део земље под контролом Курда, у којима су Американци имали лојалне савезнике после напада Џорџа Буша 2003. Шиитски премијер Нури ел Малики такође је амерички савезник и Америка му шаље помоћ, али је овог лета, када су се сукоби појачали, показала да он не ужива безрезервну америчку подршку јер је дозволио да сунити буду скрајнути и дискриминисани, што је и довело до оружане побуне.

Шиитски и курдски званичници поздравили су одлуку САД да одобри ударе и слање помоћи из ваздуха. Бела кућа је саопштила да су амерички авиони већ бацили хуманитарну помоћ за десетине хиљада припадника хришћанске мањине, које су екстремисти опколили и којима су хитно потребни храна и вода.

Британски премијер Дејвид Камерон поздравио је Обамину одлуку и додао да његова земља, која је учествовала у инвазији на Ирак 2003, не планира да и сама војно интервенише у тој земљи. Савет безбедности УН осудио је нападе исламских екстремиста у Ираку и позвао међународну заједницу да подржи багдадску владу.

Међутим, у самој Америци двојако се гледа на укључивање војске на једну страну ирачког сукоба и враћање у земљу коју су САД већ нападале и окупирале. „Њујорк тајмс” примећује да је Обама завршио управо тамо где никако није желео да заврши, то јест у Ираку, на „гробљу америчке политике”.

Даглас Оливан, некадашњи саветник Џорџа Буша и Барака Обаме за питања Ирака, каже да је председник невољно одлучио да одобри бомбардовање Ирака.

„Он жели да ирачки проблем не постоји. И то је управо оно због чега су га Американци послали у Белу кућу”, сматра Оливан.

Противници рата у Ираку сматрају да ће САД можда опет бити увучене у крваву и скупу ратну авантуру и предлажу да се у Ираку уместо САД ангажују УН. Филис Бенис, стручњак за међународну политику, каже да је Обама досад морао да научи да не могу да бомбардују исламске екстремисте док се не покоре или нестану. „Свака бомба регрутује нове подржаваоце”, додао је он.

Обама је одобрио бомбардовање иако је пре само две недеље казао да Америка не може да интервенише у свакој кризи у свету. Такође је приметио да нема америчког војног решења за ирачку побуну и истакао да влада у Багдаду мора укључи и суните и Курде. Међутим, његова одлука да проба да смири хаос у Ираку објашњава се потребом Америке да то учини и тако заштити савезнике и обезбеди дотур нафте са сада угрожених нафтних поља.