Хорор у режији друштвене небриге
Одсуство друштвене бриге према болеснима и немоћнима, о којима не воде рачуна надлежне службе, тема је која годинама мучи станаре зграде у Булевару Михајла Пупина 173. Да њихова мука није безразложна потврдило се у недељу увече када је њихова комшиница Хика Љ. (55), за коју су претпостављали да је психијатријски болесник и о томе често упозоравали надлежне, своју мртву мајку је упаковала у кесу, ставила у колица за пијацу и упутила се на гробље да је сахрани.
Стан, на четвртом спрату у коме је Хика Љ. живела са мајком, јуче је био запечаћен, а испред стана смо затекли кауч, док се непријатан мирис и даље осећао на степеништу. Према речима комшија, Хика Љ. смештена је прексиноћ у Институт за неуропсихијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".
Иако су јуче поједини медији писали да је несрећна жена искасапила мајку, покушали смо да сазнамо шта се заправо десило у недељу око 20 часова.
Супруга Синише Глишића, станара из приземља, према његовим речима, срела је те вечери око 20 часова Хику Љ. на излазним вратима зграде која је вукла тешка колица и питала је треба ли јој помоћ.
– Драгица, моја супруга, осетила је ужасан смрад, а када је Хики Љ. рекла "Дај да ти помогнем", она јој је одговорила: "Ухвати за ногу" и тада је Драгица схватила да је у колицима њена мајка. Моја супруга и ја смо позвали полицију, а потом смо у парку испред зграде зауставили комшиницу Хику. Неразумљиво је говорила, али смо схватили да је кренула на Бежанијско гробље да сахрани мајку у породичну гробницу – објаснио је Глишић.
Према његовим речима, полиција и Хитна помоћ констатовали су да се у колицима за пијацу налази леш старије жене.
– Чуо сам да је истражни судија казао да бака нема повреде по телу и да је леш стар око десет дана, па је мајка Хике Љ. највероватније умрла природном смрћу. Хика Љ. ни после убеђивања са полицијом није хтела да се одвоји од тела мајке док је не сахрани. За 15 година, колико живим овде, баку никада нисам видео – казао је Глишић.
Истога дана, око 18 часова на врата стана Хике Љ. долазила је полиција на позив комшије коме је смрад у ходнику на четвртом спрату дозлогрдио.
– Звали смо полицију, као и много пута до сада, јер је комшиница избацила испред врата кауч који је несносно заударао. Полиција је долазила и разговарала са њом кроз одшкринута врата док се зградом ширио неподношљив смрад. Игром случаја, полицајци нису посумњали да је у стану леш, иако смо упозоравали да стару госпођу нисмо видели годинама. Недуго затим, десило се да је комшиница изнела мајку у кесама, па је читава ствар откривена. Невероватно је да годинама на наше пријаве нико није реаговао, иако су сви знали за стан из којег се шири нечистоћа и из којег допиру необични звуци и мириси. Неколико пута смо се обраћали еколошкој инспекцији Новог Београда, затим "Орки" због пса којег је Хика Љ. држала у стану, а месецима га није изводила напоље – објаснио је један од комшија који је желео да остане анониман.
Како смо сазнали од станара ове зграде, прошле године упутили су захтев Центру за социјални рад Нови Београд и указали на проблем који имају. Синиша Глишић истакао је да су из центра долазили и наводно нису никога затекли у стану.
– Пре месец дана, у Центар је стигао допис из Дома здравља из Младеновца где је Хика Љ. радила као педијатар, да се две године није појављивала на послу и да испитају о чему је реч. Последње две године била је болесна, чудно се понашала, често сам је затицао да прича сама са собом испред зграде, али није била агресивна. Колико знам, није се лечила – рекао је Глишић.
Милена Бусић, комшиница са петог спрата, понудила јој је помоћ неколико пута, али је Хика Љ. увек одбијала.
– Молила сам је да је одведем лекару, није хтела. Ни са ким се није дружила, али се дешавало да лупа по целу ноћ, износила је прљаве ствари у ходник, смрад је био константно присутан. Иако није хтела да отвори полицији и социјалним радницима, ипак овакву небригу не могу да разумем – била је изричита Милена Бусић.
Oчигледно је да су станари у Булевару Михајла Пупина две године покушавали да реше проблем са комшиницом, али оно што забрињава јесте чињеница да надлежни нису показали довољно разумевања.
– Одавно смо ми аномично друштво, људски живот је обезвређен и на делу је равнодушност према невољама других људи. Ослабљена је моћ емпатије, до изражаја долази себичлук моћних наспрам живота на ивици беде. Екстремна понашања последица су друштвеног поремећаја – прокоментарисао је Ратко Божовић, културолог.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


