Крагујевац пописује пореске дужнике

Крагујевац – У Крагујевцу је регистровано 650 правних лица која плаћају порез на имовину. Чуди ли неког тај податак, имајући у виду да је реч о четвртом по величини граду у земљи, центру шумадијског региона који спада у ред привредно најактивнијих у земљи. То је званичан податак којим располаже градска Пореска управа, али је, истовремено, нетачан, каже члан Градског већа за инвестиције и развој Небојша Васиљевић.

Пореских обвезника, предузећа и предузетника је много више, али многи се служе разним „марифетлуцима” како би избегли плаћање пореза на имовину, тврди наш саговорник, наводећи да је град само ове године по том основу остао ускраћен за најмање трећину досадашњих прихода.

– Од пореза на имовину ове године смо прикупили око 600 милиона динара, али смо, да постоји тачан преглед пореских обвезника и њихове имовине, говорим о правним лицима, могли да зарадимо бар још 200 милиона. Плаћање пореза се до сада избегавало на разне начине. На пример, ако је неко физичко лице издавало пословни простор фирми коју је само основало, ми смо могли да наплатимо само накнаду за коришћење градског грађевинског земљишта, не и порез, будући да та фирма формално није располагала никаквом имовином – каже Васиљевић, поручујући да ће се пореском јавашлуку у Крагујевцу до краја године стати на пут.

У току је израда нове базе података, каже Васиљевић, наводећи да је циљ градске управе да се попишу „ако не сви, онда бар 98 одсто” пореских обвезника који спадају у групу правних лица.

– Правна лица су нам приоритет, јер ко може да поверује да у Крагујевцу има свега 650 предузетника и предузећа, малих, средњих, великих. Пријава имовине је и законска обавеза, чије непоштовање може бити санкционисано прекршајном и кривичном пријавом, а тачност наведених података контролисаће наша пореска управа, на терену. Већ се десило да су разлике између пријављене и стварне имовине огромне. У неким случајевима власници су пријављивали свега трећину свог пословног простора – каже наш саговорник, упозоравајући несавесне да се порез на имовину може наплатити и ретроактивно, пет година уназад.

Након „постројавања” правних, на ред ће доћи и физичка лица, најављује Васиљевић, наводећи да „многи грађани плаћају порез на имовину коју су затекли после Другог светског рата”.

– Онима који живе у центру града, у првој зони, основица ће највероватније бити спуштена на 0,3, због великог скока цене коју би морали да плате, а свима другима, укључујући и правна лица, остаје 0,4. Многи су у овом граду направили добар бизнис са својим фирмама, град им је у томе помогао, градећи инфраструктуру и дајући им многе погодности, зато сада сви они треба да се одуже граду кроз плаћање пореза. Није нам циљ да неког оглобимо и гурнемо у стечај, али од пореза на имовину једна заједница гради нове путеве, канализациону и водоводну мрежу, улаже у спорт, помаже социјално угроженом делу становништва и развија све јавне функције – подсећа овај већник.

Са идентификацијом пореских обвезника и њихове стварне имовине не завршава се покушај крагујевачке власти да у буџет унесе што више средстава. То је, поручује Васиљевић, тек почетак. Пореска основица ће, каже наш саговорник, послужити и за ефикаснију наплату одношења смећа, чија се цена одређује управо на основу квадратуре стамбеног или пословног простора.