Лекар који је спасао Ваљевце

Ваљево – Вишег пожртвовања не може бити него када човек положи живот за свог пријатеља. Није ово народна изрека, већ реченица и порука уклесана на гранитном спомен-обележју изнад хумке Алберта Самјуела Кука (1878–1915), лекара који је у време Великог рата дошао са америчком медицинском мисијом у Србију. Неколико месеци лечио је рањенике после тешке и тријумфалне Колубарске битке у Ваљевској болници у којој је уз мањак лекара, лекова, завоја и друге оскудице харао пегави тифус чија је жртва и сам постао.

Доктор Кук је четврти лекар из Ваљевске болнице, поред др Драгиње Бабић, др Павла Војтеха и др Селимира Ђорђевића, који је умро од пегавог тифуса. Када је вакцинација била при крају, помоћно особље донело му је последњу дозу вакцине и сугерисало да је убризга себи, и тако се, бар донекле, заштити од евентуалне заразе и смрти. Он је то одбио говорећи да је вакцина потребнија српским војницима који се тако храбро и упорно боре за слободу своје отаџбине. Да би ублажио притиске, говорио је како он може да сачека и да ће се вакцинисати чим пристигне нова пошиљке из Америке. Нису помогли савети и убеђивања најближих сарадника као и наредбе претпостављених старешина, последњу вакцину којом је требао да зашити свој живот уступио је српским пријатељима, односно војницима. Опасна зараза брзо га је пронашла, тачније 10. фебруара 1915. године. Уз скромне почасти, сахрањен је на старом градском гробљу на Баиру са осталим погинулим и умрлим војницима.

Када је 1960. године старо гробље са брда Видрак пресељено на другу локацију, хумка др Кука једна је од ретких коју се нико није осмелио да стави на списак за премештај. Штавише, организатори, чији циљ је био да наведени простор потпуно рашчисте због постављања монументалног споменика народном хероју Стевану Филиповићу, застали су поред докторове хумке и убрзо на њој поставили нову гранитну плочу са реченицом којом смо почели ову причу. То недвосмислено говори о схватању јачине геста једног странца који се десио у вихору Првог светског рата на овом подручју. И када су 1999. године, у преко двадесет наврата, авиони НАТО-а у чијем саставу су били и они из земље др Кука, безобзирно бомбардовали Ваљево, никоме од бесних грађана није било ни на крај памети да се реваншира графитом или рушилачким покушајем на његово спомен-обележје.

То пуно говори и о др Куку, али и о Ваљевцима који знају да цене узвишене људске гестове где су националне, расне, државна и друге различитости небитне. Милорад Радојичић, ваљевски публициста, оцењује да се др Алберт Самјуел Кук сврстао уз раме др Арчибалду Рајсу, једним од највећих пријатеља српског народа.

Ко је одважни доктор

Доктор Алберт Самјуел Кук рођен је 3. маја 1878. године у Витехалу, у америчкој држави Њујорк. По народности је Јеврејин америчког порекла. Завршио је студије медицине, живео и радио у својој домовини све до 1915. године када као припадник америчке медицинске мисије долази у помоћ српском малобројном и слабо опремљеном војном санитету. Посебно је био ангажован на вакцинисању оболелих од пегавог тифуса у чувеној Ваљевској болници, која се заправо састојала од две основне, једне војне, шест резервних и великог броја пољских, односно локалних болница.