Предатор

Какав је емотивни однос животиње-грабљивице према њеном плену? Шта осећа орао према зецу којег је уловио, док кљуном кида његово месо? Закључујемо да грабљивац или предатор нема никакав однос према томе шта тада осећа животиња која је његов плен. Он је сасвим равнодушан, индиферентан и према њој и према њеној патњи. Грабљивцу је плен само предмет којим задовољава неку своју потребу.

О менталитету предатора говоримо онда када се један човек према другима понаша као грабљивац према плену – равнодушно, без икаквог саосећања. Предатору су други занимљиви све док им то што га занима не одузме. Ако при томе другоме наноси бол и патњу, на то остаје хладан. Друге људе доживљава не као људе, већ као предмете, објекте.

У људској заједници већину чине они који у непознатим људима виде човека као што су и они сами. То им омогућава да се поистовете са непознатима и њиховом ситуацијом. Тада у патњи другог човека могу да виде своју патњу, могу да замисле себе у туђој несрећној ситуацији. Не само себе, већ могу да замисле да се то дешава њиховим вољенима. Из овог поистовећивања са другима настаје саосећање које рађа жељу да се помогне – солидарност. Све то чини да је човек човеку човек.

Али предатори су људи који у другима виде само плен. Зато могу да поступају нечовечно. Некада су веома насилни како би дошли до свог плена. Патња њихове жртве их уопште не дотиче. У највећем броју случајева њихово интересовање за жртву престаје чим дођу до свог плена. Ако, на пример, два тинејџера са менталитетом предатора захтевају од ученика петог разреда да им преда мобилни телефон, њихово интересовање за њега престаје чим добију телефон. Али ако им пружи отпор, они могу да га повреде како би дошли до телефона. И зато се често саветује да се у оваквим ситуацијама предатору испоручи плен, како би се спречило веће насиље.

Мушкарац који има менталитет сексуалног предатора посматра девојке и жене као „месо”, сводећи их на њихов полни орган. Он може да буде насилан и спреман да силује, али може да буде и веома културан, слаткоречив и углађен. У оба случаја је заједничко да га жртва више не занима када добије оно што је желео.

Док шета улицом педофилски предатор вреба прилику да приђе неком детету. Током овог „лова” у његовој свести не постоји свест о негативним последицама његовог поступка које његову жртву могу да прате кроз читав живот. Само постоји егоистична жеља да се задовољи властити нагон.

Некада је предатор, који је остварио свој циљ, спреман и да убије жртву. Не због тога што има нешто против жртве, већ само зато да он не би био ухваћен.

Најбољи начин да се смањи број предатора јесте да се код деце развија саосећање са другим људима, али и са животињама.