Сезона лова на слободу

Од нашег специјалног извештача
Венеција-Лидо, 4. септембра - Изгледа да Марко Милер уопште није био препотентан нити се шалио када је пред почетак Венецијанског фестивала на чијем је челу најавио да ће овогодишње издање бити једно од најбољих последњих година. Наиме, од почетка овогодишње Мостре, из дана у дан, смењује се серијал врло добрих филмова и великих светских филмских звезда, распоред је пребукиран, а презнојени интернационални извештачи, трчећи са пројекције на пројекцију, свакодневно преживљавају сопствену "смрт у Венецији".
Високе оцене односе се на прву половину главног такмичарског програма, крцатог и, са разлогом, исфорсираног. Све ван њега је мање или више жртвовано осим, наравно, холивудских филмова који се приказују и у посебним програмима ван конкуренције, јер њихово приказивање обезбеђује и долазак великих глумачких звезда.

Ево и најсвежијег примера. Ко није уграбио рану новинарску пројекцију филма Ричарда Шепарда "The Hunting Party" (или "Празници у Босни", како гласи хрватски копродуцентски наслов), са Ричардом Гиром у улози новинара који "лови" и "улови" Караџића негде у шумама, тај је морао да га гледа са публиком у поноћ и да се проведе "као бос по трњу". Јер, реч је о другоразредном холивудском пројекту, до зла бога поједностављене приче којој ни чињеница што је и "антисрпска" не смета толико колико то што је ступидна.

"Hunting Party" је снимљен према чланку "Шта сам радио за време летњег одмора" ратног репортера Скота Андерсона. Прича се темељи на, наводно истинитој, анегдоти о петоро ратних репортера који се окупљају пет година после рата у Босни и планирају "лов на Радована Караџића", откривајући успут ко све стоји иза његовог нестанка (ЦИА, УН, ЕУ...). Ратни новинарски другари од којих је онај у тумачењу Гира, наравно, најморалнија и најисправнија личност, одлазе према граници Босне и Црне Горе и ту почиње нешто што подсећа на збркану верзију Бурмановог "Ослобађања". У новинарском чланку помиње се Караџић, у филму га је Шепард преименовао у Богдановића (глуми га хрватски глумац Љубомир Керекеш), а судећи по садржају могао би то бити било ко и било када. Уз Ричарда Гира у филму игра и Теренс Хауард...

У трци за награде, срећом, после Де Палминог "Редиговано" и Гилројевог "Мајкл Клејтон", виђен је и одличан филм "У долини Елаха", оскаровца Пола Хагиса (сценариста и редитељ), у којем је аутор усредсређен на психолошке ожиљке америчких војника који се враћају кући и даје снажан приказ како друштво третира ветеране и њихове породице. Упечатљиве и узбудљиве улоге подарили су Томи Ли Џонс и Шарлиз Терон.

У самом врху је и "Ово је слободан свет", редитељски комплексан, провокативан и дирљив филм неуморног и увек ангажованог британског редитеља Кена Лоуча који је опет радио у тандему са сценаристом Полом Лавертијем. Овог пута Лоуч није желео да исприча још једну причу о радничком суноврату на дно, већ о радништву и модерном ропству, нуди поглед из другачијег угла, угла такозване нове британске економије. Главна јунакиња Енџи (Кирстен Вејринг) самохрана је мајка, власница мале агенције за запошљавање и експлоатацију илегалних радника ("За неколико година", каже Лоуч, "особа попут ње биће пословна жена године"), а кроз њен лик Лоуч и Лаверти директно указују да се иза британске економске политике крије неразуман и нехуман систем и огромна хипокризија. И то чине отворено и без милости (наравно и уз пуно ироније садржане већ у филмском наслову), јер у супротном, како кажу, Британци би могли да помисле да је све само природан ток ствари. У филму се у малим улогама појављују и Бранко Томовић и његов хрватски колега Срђан Сорић...

Иако предугачак и развучен, филм Ендруа Доминика "Кукавичко убиство Џесија Џејмса од стране Роберта Форда", изазвао је буре одушевљења. Па, наравно, када је он на Лидо довео холивудског лепотана Бреда Пита и Анђелину Џоли приде! У овој одлично снимљеној и романсираној вестерн саги, Пит игра Џесија Џејмса а његовог убицу Форда тумачи Кејси Афлек, млађи брат Бена Афлека. На гробу Џесија Џејмса стајао је познати епитаф: "Са сећањем на вољеног сина кога је убила кукавица чије име овде није вредно спомена". Међутим, Ендру Доминик није само именовао убицу-кукавицу, већ је филмом демонтирао мит о Џесију Џејмсу, приказавши га као патолошког и суровог убицу. Форд је само несрећник и слабић који је упао у његову мрежу...

Много бољи утисак оставио је "Касандрин сан", филм легендарног Вудија Алена (ван конкуренције) који је, окренувши се мрачној драми, приредио једно од највећих фестивалских изненађења. Наиме, кроз причу о два брата, њиховом ујаку и убиству, кроз злочин, казну и кривицу, Ален је подарио класичну грчку трагедију (са елементима фарсе) која никог није оставила равнодушним. У филму играју и Колин Фарел и Иан Мек Грегор.

Вес Андерсон, мајстор савремене независне америчке комедије, сада је открио Индију, тачније-један индијски воз у који је сместио Адријена Бродија, Овена Вилсона и Џејсона Шварцмана, као три незрела брата из растурене америчке породице у филму названом "Дарлџилинг лимитид" (име воза). У мањим улогама се појављују и: Били Мареј, Анђелика Хјустон, Барбет Шредер и Натали Портман. Иако му се мора признати и духовитост и ироничност (уз изузетне доприносе глумаца и директора фотографије), овај Андерсонов филм је ипак испод очекиваног.

У конкуренцији је виђен и "Романса Астре и Селадона", филм француског класика Ерика Ромера, "ишчашена" и не толико генијална екранизација литерарног предлошка из седамнаестог, а налик на телевизијску драму из 70-их година 20. века...