Припитомљавање Северне Кореје

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Саопштење из Пјонгјанга да су САД Северну Кореју скинуле са листе "непоћудних држава" - оних које подржавају тероризам - било је мало преурањено: Америка је то јуче демантовала. Али, иако противречне, ове вести су потврдиле да се на релацији Вашингтон - Пјонгјанг ствари померају, по многима много брже него што је донедавно изгледало могуће.

И саопштењу и демантију претходио је директни састанак високих функционера две земље одржан у Женеви, који је за тему имао даљу разраду програма денуклеаризације Северне Кореје, после њене провокације експлозијом "нуклеарне направе" у октобру 2006, што је изазвало и регионалну и глобалну забринутост и било повод за почетак преговора шесторице (Северна и Јужна Кореја, САД, Јапан, Русија и Кина), на којима је прошлог фебруара постигнута сагласност да се Пјонгјанг одрекне својих нуклеарних амбиција у замену за преко потребну помоћ у храни и енергентима.

Изгледа да севернокорејски вођа Ким Џонг Ил успешно наплаћује страх који изазвао својим нуклеарним програмом. Између осталог, успео је и да подели Стејт департмент на оне који су били за попуштање и оне који су сматрали да је непопустљивост једини исправни начин за деловање са последњом хладноратовском тврђавом у овом делу света.

Прилично изненађујуће, с обзиром на претходно искуство, Северна Кореја је у јулу искључила свој главни нуклеарни реактор. У директним разговорима, дипломатској форми коју је Америка донедавно одбијала, Кристофера Хила, главног америчког преговарача, и севернокорејског функционера Ким Квај Гвана, у недељу се у Женеви одмакло и значајан корак даље у имплементацији фебруарског споразума: постигнута је сагласност да Пјонгјанг до краја године декларише све своје нуклеарне програме и инсталације, што би му отворило врата за "политичку и економску компензацију": неку врсту нормализације односа са Америком и приступ повољним зајмовима светских финансијских институција.

Да ли ће Северна Кореја пре тога бити скинута са листе спонзора тероризма, на коју је доспела 1987, када је један од њених агената признао да је поставио бомбу у јужнокорејски авион у чијој је експлозији изнад Бурбе погинуло свих 115 путника, остаје да се види. На тој листи је иначе у друштву Кубе, Ирана, Судана и Сирије.

Ако је Америци неопходна бар једна дипломатска победа, Северна Кореја има много конкретније разлоге да уновчи свој нуклеарни блеф са Западом. Процена је, наиме, да јој сваке године недостаје око милион тона хране како би подмирила елементарне потребе своја 22 милиона становника. Ове године, после катастрофалних поплава, ситуација је у том погледу додатно драматизована. Земља такође има велики дефицит енергије, од нафте до струје, па је зато испорука сировог мазута била део пакета споразума који је постигнут још у фебруару.

Најзаинтересованија страна за спречавање колапса севернокорејског режима данас је Јужна Кореја, из разложног страха да би слом изазвао велики људски талас који би похрлио ка просперитетном југу. Сеул зато има свој посебан програм детанта са државом насталом када је, после Корејског рата (1950-1953), дуж 38. паралеле повучена линија примирја, од тада једна од најтврђих хладноратовских граница.

Лидери две Кореје су се у минулих педесет година од прекида ратних дејстава (који још није озваничен у трајни мир) срели само једанпут, у јуну 2000. Нови самит би требало да се одржи до краја ове године, како би утабао путеве пре свега даљем економском повезивању. Неколико јужнокорејских фирми је, наиме, већ отворило индустријске погоне у специјалној пограничној зони северно од 38. паралеле, где, на пример, текстилне раднике плаћају око 50 долара месечно - десет пута мање од надница на југу.

Најзад, очекивана денуклеаризација имаће и за Америку практичну страну: отклања бојазни да би севернокорејске А-бомбе могле да дођу у посед Ал Каиде и тако затвара једну од значајних рупа у режиму неширења опасних нуклеарних технологија.