Тик-так у средишту дома

У старом веку користили су се сунчани, водени и пешчани сатови. Кроз векове мењали су се механизми, али су се још више мењала кућишта за ове механизме. Та кућишта су увек одражавала уметничке стилове времена и занатске вештине, чинећи јасна разграничења између сеоског и градског, световног и духовног, скромног и луксузног.

Током историје забележени су и јавни, кућни и лични сатови. Кућни сатови могли су да буду стојећи (подни), стони и висећи (зидни). Стони су они који стоје на столу, комоди и на камину.

А камински сатови су прича за себе. Одвајкада, камини су били саставни део луксузних кућа, вила и палата. Салон и у њему камин, а на камину – сат. Све под конац и по законима симетрије. Дизајнери су одувек били слаби на каминске сатове, јер су представљали срце куће, које при томе још и куца – у буквалном смислу речи.

Позлаћени сат Пола Фолоа из 1925. године доказ је посвећености дизајнера централном кућном простору. Читаво кућиште сата израђено је од дрвета, у комбинацији црне и златне. На масивном црном постољу стоји помпезна скулптура – кућиште од позлаћеног дрвета, изузетно богате и слојевите композиционе структуре. Бочне стране су раскошно украшене орнаментима кружног и звездастог облика. Оне су масивне и тешке и своју тежину преносе на постоље.

Средњи део је сушта супротност, при чему се лаке зракасте траке шире на две стране ослобађајући пут погледу према бројчанику. А бројчаник је више него скроман, чудесно обичан да би се могао наћи и на скромном кућном будилнику. У овом невероватном судару раскоши и скромности лежи сва јединствена лепота каминског сата од злата.

----------------------------------------------

Од сина тапетара до светског уметника

Француски мултидисциплинарни уметник Пол Фоло (1887–1941) рођен је у Паризу као син успешног фабриканта зидних тапета. Студирао је примењене уметности и дизајн. Био је изузетно надарен и свестран. Дизајнирао је намештај, накит, сатове, тканине, тепихе, прибор за јело. Пројектовао је много луксузних ентеријера у преломном периоду између стилова – арт-нуво и арт-деко. Сарађивао је са тада веома популарним часописом за дизајн ентеријера „Art et Decoration”. Његови наручиоци биле су значајне фирме као што су „Савонери”, „Кристоф”, „Веџвуд”, „Плејел”... Бавио се излагачким пословима и за себе и за друге, организовао је бројне изложбе уметничких предмета за уређење ентеријера, у Торину, Минхену, Лондону и наравно у Паризу.