Tik-tak u središtu doma

U starom veku koristili su se sunčani, vodeni i peščani satovi. Kroz vekove menjali su se mehanizmi, ali su se još više menjala kućišta za ove mehanizme. Ta kućišta su uvek odražavala umetničke stilove vremena i zanatske veštine, čineći jasna razgraničenja između seoskog i gradskog, svetovnog i duhovnog, skromnog i luksuznog.

Tokom istorije zabeleženi su i javni, kućni i lični satovi. Kućni satovi mogli su da budu stojeći (podni), stoni i viseći (zidni). Stoni su oni koji stoje na stolu, komodi i na kaminu.

A kaminski satovi su priča za sebe. Odvajkada, kamini su bili sastavni deo luksuznih kuća, vila i palata. Salon i u njemu kamin, a na kaminu – sat. Sve pod konac i po zakonima simetrije. Dizajneri su oduvek bili slabi na kaminske satove, jer su predstavljali srce kuće, koje pri tome još i kuca – u bukvalnom smislu reči.

Pozlaćeni sat Pola Foloa iz 1925. godine dokaz je posvećenosti dizajnera centralnom kućnom prostoru. Čitavo kućište sata izrađeno je od drveta, u kombinaciji crne i zlatne. Na masivnom crnom postolju stoji pompezna skulptura – kućište od pozlaćenog drveta, izuzetno bogate i slojevite kompozicione strukture. Bočne strane su raskošno ukrašene ornamentima kružnog i zvezdastog oblika. One su masivne i teške i svoju težinu prenose na postolje.

Srednji deo je sušta suprotnost, pri čemu se lake zrakaste trake šire na dve strane oslobađajući put pogledu prema brojčaniku. A brojčanik je više nego skroman, čudesno običan da bi se mogao naći i na skromnom kućnom budilniku. U ovom neverovatnom sudaru raskoši i skromnosti leži sva jedinstvena lepota kaminskog sata od zlata.

----------------------------------------------

Od sina tapetara do svetskog umetnika

Francuski multidisciplinarni umetnik Pol Folo (1887–1941) rođen je u Parizu kao sin uspešnog fabrikanta zidnih tapeta. Studirao je primenjene umetnosti i dizajn. Bio je izuzetno nadaren i svestran. Dizajnirao je nameštaj, nakit, satove, tkanine, tepihe, pribor za jelo. Projektovao je mnogo luksuznih enterijera u prelomnom periodu između stilova – art-nuvo i art-deko. Sarađivao je sa tada veoma popularnim časopisom za dizajn enterijera „Art et Decoration”. Njegovi naručioci bile su značajne firme kao što su „Savoneri”, „Kristof”, „Vedžvud”, „Plejel”... Bavio se izlagačkim poslovima i za sebe i za druge, organizovao je brojne izložbe umetničkih predmeta za uređenje enterijera, u Torinu, Minhenu, Londonu i naravno u Parizu.