Хоће ли Русија преживети без европске хране

Санкције које се примењују против нас, нису лоша ствар, изјавио је Всеволд Чаплин, председник Синодалног одељења за односе Цркве и друштва Московског патријархата. Према његовом мишљењу, економска блокада ће дати Русији могућност „да се ослободи оријентације на извоз сировина, и да се у далеко већем степену посвети развоју високих технологија, да почне да улаже више средстава у науку”.

Овакво мишљење није ретко ни међу економистима, па је све донедавно, док се није веровало да ће Европа посегнути за санкцијама које ће и њој нанети озбиљну штету, говорено – „ако не буду хтели да нам уведу санкције, треба их натерати“.

Василиј Колташов, руководилац Центра за економска истраживања Института глобализације и социјалних покрета истиче да санкције могу бити корисне за Русију:

„Треба благословити те санкције зато што оне могу да подстакну економски развој у земљи. Русија може да почне да замењује увоз сопственом производњом“.

Економиста Михаил Дељагин сматра да би било јако добро да Русија буде избачена из Светске трговинске организације (СТО), јер је улазак у СТО означио пад руске економије.

„То би, коначно, натерало Русију да своје девизне резерве пребаци у неку другу валуту (Русија 40 одсто својих девизних резерви држи у доларима), а још боље –да их уложи у развој своје економије” .

Према најновијим испитивањима „Левада центра”, 72 одсто грађана Русије подржава Путинову одлуку да спречи увоз пољопривредних производа из држава које су увеле санкције Русији и сматра да се то неће ни најмање одразити на снабдевање храном, нити на повећање цена. Они су, како показују истраживања, спремни и да поднесу ограничења каква су неминовна.

Економисти подсећају да је Русија, захваљујући огромном приходу од извоза нафте и гаса, мало запоставила сопствену производњу –  било је уносније да увозе са Запада, из земаља у којима је држава субвенционисала пољопривреду, него организовати све из почетка, после распада СССР-а, и потпуног уништења совхоза и колхоза.

Пре четири године влада је донела Доктрину о безбедности Русије у обезбеђивању храном, и према речима премијера Медведева, она се доста добро остварује, што је заправо и омогућило Путинову одлуку о забрани увоза.

Данас, према статистици, потпуно обезбеђује потребе свог становништва за житом, уљем и шећером. Житом и уљем она обезбеђује још 50 милиона људи у иностранству. Кад је реч о млеку и месу, ситуација је нешто лошија – покрива се 80 одсто потреба за млеком и 76 одсто за месом, а за млечним производима око 60 одсто.

Путинова турнеја по латиноамеричким земљама говори да се Москва спремала за овакав одговор Западу, па су у овом тренутку већ потписани уговори с неким државама које ће надокнадити оне количине пољопривредних производа које Русија није у стању одмах да произведе. На списку земаља из којих ће се појачати  увоз, налази се и Србија. Колико ће она успети да одговори повећаним руским потребама, друго је питање.

Ових дана много се говори о евентуалном ограничењу летова преко Сибира, као одговору на забрану Аерофлотове лоу-кост компаније „Доброљот” по Европи. Иако је премијер Медведев рекао да се о томе разговара, стручњаци сматрају да до такве одлуке неће доћи не само зато што би то нанело финансијске губитке од око једне милијарде свака три месеца, већ и зато што би могло да повуче ланац нових међусобних кажњавања и тако унело апсолутни хаос у ову сферу.

Ограничења која су, ипак, могућа представљају заправо измену места уласка и изласка из руског ваздушног простора, што би поскупело летове за Европу и довеле европске компаније у ситуацију да не могу да конкуришу азијским.

Иако је готово пола године ћутала и чекала да се Европа и Америка предомисле и прекину са политиком кажњавања, Москва је сад припремила још једну меру која ће озбиљно уздрмати европски бизнис који традиционално у Русији налази одличне услове и још боље тржиште. Депутати Државне думе Русије предлажу да се у закон унесе појам „држава агресор” и да се за такве прогласе оне државе које које су увеле санкције Руској федерацији, њеним грађанима и правним лицима. С обзиром да су предлагачи све парламентарне партије, закон ће, највероватније, бити донет.

------------------------------------------------------------------------

Црна Гора

Иако ће се, ако предлог Думи буде усвојен, наћи на списку „земаља агресора”, Црна Гора није погођена првим таласом руских санкција европским државама и Америци. Разлог овог пута није „посебан однос” који Русија има с Црном Гором, нити „братска љубав” у коју су се Црногорци вековима клели, већ чињеница да Црна Гора не извози храну у Русију. Највећи црногорски извоз представљају вина, нешто мало ракије, и врло мало пршуте, која, ипак, неће моћи да пређе границу.

Иако умеју да се нашале, па на питање како доживљавају црногорске санкције, одговарају да не стижу да мисле о томе јер „копају ровове” да се одбране од силне црногорске армије, руски народ је санкције примио са приличном горчином, или чак и као праву издају.

„Где су им сад сви ти његоши”, рекао нам је један депутат Думе који обично летује на црногорском приморју. Ове године није отишао, као ни многи други, који су планирали да тамо проведу лето.

„Идем на Крим”, каже нам један Сибирац који је раније резервисао одмор у Петровцу, па  одустао, пустивши да пропадне аванс.

И нису потребне Путинове санкције да би увоз црногорских вина престао или се, у најбољем случају, смањио. Из највећег броја  продавница у којима се продавао – „вранац” је такорећи преко ноћи нестао, дан пошто су санкције уведене. Власник једне продавнице нам каже – кримска вина му се више допадају.