Хилари Клинтон: Обама греши

Хилари Клинтон јавно се оградила од политике америчког председника Барака Обаме, одбацила суштину његове доктрине у спољној политици и оптужила свог донедавног шефа за неуспех. Такође се беспоговорно ставила на страну Израела у рату који води против Хамаса.

Ретко је ко и до сада сумњао у намеру Хилари Клинтон да се кандидује за председника САД на изборима 2016, али откако је у интервјуу за часопис „Атлантик”, објављен пре два дана, оптужила Барака Обаму да води погрешну спољну политику на Блиском истоку и да нема стратегију за одбрану од екстремних исламиста, јасно је да је њена трка ка Белој кући ушла у нову фазу.

Кривицу за неуспешну спољну политику бивша америчка државна секретарка  свалила је без пардона на Барака Обаму, у чијој је администрацији донедавно радила. Клинтонова се придружила републиканцима у нападима на Обамину спољну политику за коју се сматра да је сувише мека и није довољно ратоборна. Највећа грешка, како је некадашња прва дама рекла у интервјуу”, била је одлука САД да се не меша у побуну против сиријског председника Башара ел Асада, чиме су, по њеној оцени, „отворена врата најекстремнијој побуњеничкој фракцији и Исламској држави”.

Клинтонова сматра да је америчким немешањем створен велики празан простор који су попунили џихадисти и оптужује председника Америке да нема стратегију

за одбрану од џихадистичке претње. У интервјуу, чији садржај помно анализирају сви амерички медији, она истиче да САД морају развити свеобухватну стратегију за суочавање са исламистичким екстремизмом, као што је својевремено Америка имала стратегију за борбу против комунизма. Готово на директан начин се препоручује за израду и примену те стратегије коју њен партијски колега и такмац у љутој трци за председничку номинацију Демократске странке 2008. Барак Обама није умео или није хтео да направи. 

Један од разлога због којих је „забринута” јесте тенденција и капацитет „џихадистичких организација да се шире, што може утицати на Европу и на САД”.

Клинтонова је, по оцени аналитичара, овога пута направила непогрешиву  политичку калкулацију: њој је јасно да ће у трци да поново постане станарка Беле куће – овога пута као председница, док ће њен муж Бил Клинтон бити први џентлмен у историји земље – изазови са деснице бити много јачи од оних које ће упутити такозвана левица. Она већ има стратегију како да привуче бираче са центра, чак и конзервативце из Републиканске странке, док рачуна да ће је Демократска странка номиновати као свог председничког кандидата. При томе је не брине много то што ће лево крило Демократске странке бити незадовољно њеном оптужницом против Обаме.

Незадовољство Обамином „меком спољном политиком” расте међу републиканцима и онима који су здушно подржавали америчку интервенцију у Ираку у време Џорџа Буша. То да се у овај рат, саздан на лажним извештајима о ирачком поседовању оружја за масовно уништење, није смело ићи, више се скоро не помиње. Сенатор Џон Мекејн предводи у безрезервном залагању за агресивнију интервенцију у Ираку. Обамин налог за ограничене војне операције против милитариста у Ираку, Мекејн оцењује недовољним. Реч је о „најбогатијој, најмоћнијој терористичкој организацији у историји”,  каже сенатор Мекејн. Он слично као Клинтонова, али са још јачим ниподаштавањем, истиче да председник Обама показује „фундаментално неразумевање претње” која долази од Исламске државе Ирака и Леванта.

Обамина спољна политика нападана је са свих страна у САД. Замера му се да је сувише спор у одговорима и да су САД под његовим вођством пасивне уместо да заузму проактивну улогу. Критике су нарочито нарасле откако је отпочела криза у Украјини, Гази, Ираку. Већ у својој књизи „Тешке одлуке” у којој је описала своје искуство као државне секретарке, Хилари Клинтон се залаже да се доктрина америчке изузетности промовише на активнији начин. Али у овом интервјуу она је без икаквог увијања изразила потпуно неслагање са Бараком Обамом.

Сви политички аналитичари, готово без изузетка, оцењују да Клинтонова на овај начин покушава да се удаљи од непопуларног председника како би сигурније прокрчила пут ка Белој кући. Истиче се да је она увек била много више јастреб од Обаме, да је њена подршка ратоборнијој Америци одавно позната и да је она за разлику од Обаме подржала америчку интервенцију у Ираку. Ипак, како анализира, вашингтонски портал „Политико”, тешко да ће Хилари Клинтон и успети, кад се упусти и званично у трку за председничку функцију, да објасни америчку немоћ да на неки конструктивнији начин спречи бујање кризних жаришта у свету.