Ердоган мења Турску

На Босфору ништа ново: Тајип Ердоган је наставио победнички поход који је започео пре једанаест година. Он је победом на недељним изборима, свеједно што га многи често с правом оспоравају, већ оставио неизбрисив траг у савременој историји Турске, најдубљи после Ататурка.

„Ово је историјски дан, почетак нове ере Турске. Ово је почетак помирења и досадашње свађе треба оставити старој Турској”, изјавио је он у говору који је касно у недељу увече одржао са балкона зграде, у којој је седиште његове Партије правде и развоја (АКП) у Анкари.

У помирљивом говору једино је најавио да ће се борити против „банде издајника” грађанског покрета „Хизмет” верског проповедника Фетулаха Гулена, који живи у САД и покушава да угрози Турску.

Харизматични Ердоган није пропустио ни ову прилику да себе представи као лидера исламског света.„Данас су победници ових избора, не само Турска, него и Бејрут, Сарајево, Скопље, Дамаск, Алепо, Јерусалим“– цитирао је његове речи влади блиски истанбулски „Сабах”. Готово исту поруку Ердоган је изговорио и после победе на парламентарним изборима средином 2011. године.

На изборима у недељу, на којима су грађани први пут директно бирали председника, Ердоган је освојио 52 одсто гласова, заједнички кандидат опозиције Екмеледин Ихсаноглу –38, а Курд Селахатин Демирташ – 9,7 процената. Поглед на изборну мапу Турске потврђује оно што се и одраније знало: за Ердогана, који има дубоке исламистичке корене, листом су гласали конзервативни верници у унутрашњости Анадолије. Он је за њих био и остао предводник, газда који је развластио Ататуркову елиту, једини државник који се усуђује да удари песницом о сто Израелу односно САД, генералима у Каиру. Харизматичан, неретко арогантан, он заправо није имао правог ривала.

Захваљујући брзом економском развоју придобио је и гласове све бројније средње класе и пословне елите. Либерална Турска, они који живе у местима на Егеју и Медитерану, подржала је Ихсаноглуа, док је Демирташ очекивано освојио гласове на југоистоку земље, тамо где претежно живе Курди.

Реаговања у јавности су различита, зависно од тога ко где стоји на политичкој сцени земље. За оне који подржавају његову странку он је „национални херој”, док се они разложнији питају куда ће сада кренути Турска, пошто је Ердоган у кампањи најавио јачање позиција шефа државе. У опозицији објашњавају да су други кандидати били неравноправни јер је Ердоган, као премијер, у кампањи злоупотребљавао државна средства, да је на гласачким местима било „трикова и превара”.

Ердоган нема много времена за славље. Пре него што се 28. августа усели у председничко здање на Чанкаји, елитном делу Анкаре, он ће морати да одреди наследника на челу партије у којој је досад био све и свја, који ће самим тим постати и премијер. Ко ће то бити? У почетку се веровало да ће он, по „Путиновом рецепту”, заменити фотеље са досадашњим шефом државе Абдулахом Гулом, али сада се помињу и друге комбинације. Поред Гула, који је још у игри, последњих дана се као наследник најчешће види шеф дипломатије Ахмет Давутоглу. Али, када је Ердоган у питању онда се не могу искључити изненађења.

„У сваком случају, то ће бити личност која ће бити спремна да буде у дубокој сенци председника Ердогана”, оцењују политички аналитичари у Анкари.

У кампањи Ердоган је најавио да као председник кога је изабрао народ неће бити протоколарна фигура, као што су то досад добрим делом били претходници. У његовој странци су најавили да ће покренути иницијативу за промену устава и увођење председничког система за шта им је потребна двотрећинска већина у парламенту коју сада немају. На таласу успеха на председничким изборима Ердоган би можда могао да распише ванредне парламентарне изборе, годину дана пре рока.