Неправда тера грађане на окупљање

У само два дана две различите трагедије окупиле су прво у Суботици, а потом и у Београду, стотине грађана намерних да покажу не само солидарност са породицама које су изгубиле најмилије, већ и да поруче шта мисле о неправди, али и раду државних органа.

У петак стотине грађана, претежно пријатеља и вршњака петнаестогодишње Тијане Јурић, жртве бруталног убиства, палило је свеће на централном градском тргу у Суботици. У недељу на Бранковом мосту у Београду, око 300 људи окупило је питање ко је возач који је на том месту усмртио двадесетједногодишњег Луку Јовановића и побегао са места несреће.

Оба скупа организована су спонтано, преко друштвених мрежа, са оба је упућена порука да грађани желе крај насиљу и правду за жртве. Слични скупови са готово истоветним порукама у више наврата су окупљали оне који нису желели да буду само неми сведоци и пасивни конзументи вести из црне хронике. Тако је првог марта ове године паралелно одржан протест „против насиља и борба за праведне судске одлуке” у Нишу и Београду. Нишлије, којих је на том скупу било више од хиљаду, на протест је подстакло убиство студента медицине Вука Стоиљковића, избоденог после тривијалне свађе. Стотинак Београђана тог 1. марта на Трг републике извело је убиство Федора Фримермана којег је на смрт претукло обезбеђење сплава „Саунд”. Осим скупа у спомен на Тијану Јурић, са свих других наведених изражена је сумња у правосудне органе и затражено оно што би свака жртва морала да има – праведна истрага и адекватна казна за починиоце.

Овакви скупови показују грађанску зрелост, да нисмо само гласачка машина, већ да знамо да у оквирима закона користимо и своја права, показујемо незадовољство одређеним корацима власти или апелујемо да надлежни предузму одређене кораке. У том смислу, овакви скупови охрабрују, слажу се социолог Борис Јашовић и психолог Жарко Требјешанин.

Обојица, такође, осврћући се на протест на Бранковом мосту, истичу да не изненађује што грађани сумњају у то да је учињено све да се починилац овог дела открије. Солидарност и емпатија постоје у сваком човеку, сви ми саосећамо када чујемо неку трагичну вест, али је питање шта је то што нас покрене да изађемо на улицу и придружимо се протесту уместо да останемо код куће, каже Јашовић.

– У случају Луке Јовановића то је незадовољство, људи осећају да држава не ради довољно на расветљавању тог случаја или би требало да учини више. Држава се показала ефикасном у случају Тијане Јурић, док у случају Луке Јовановића грађанима треба уверљив доказ да држава ради на расветљавању тог дела. Људе је, дакле, покренула сумња у рад државних органа, али, мислим, да ипак, претеже солидарност, да је то оно што је битније. Такви скупови су важни, јер њима поручујемо да смо ту и знамо да реагујемо и да нас неправда боли – истиче Јашовић.

Он додаје да и друштвене мреже имају великог удела, јер омогућавају да се грађани брзо окупе око неке идеје и организују акцију у релативно кратком року.

– Обично говоримо како интернет и друштвене мреже отуђују људе, али нам управо овакви феномени доказују да свака појава има и своје добре стране, јер смо сведоци да су овде управо друштвене мреже окупиле људе – истиче Јашовић.

Психолог Жарко Требјешанин каже да га овакво спонтано окупљање грађана, чији смо сведоци били и претходних дана, радује и охрабрује, јер показује да људи осећају потребу да устану против насиља и неправде.

– То је веома важно, јер и потенцијалним насилницима и злочинцима показује да постоји велики отпор јавности према насиљу, па на тај начин овакви скупови, на неки начин, делују и превентивно. Казна, наравно, мора да постоји и да буде одговарајућа, али је не мање важно и да јавност покаже да је тако нешто недопустиво. За Тијану, нажалост, више ништа не може да се уради, али у Лукином случају грађани могу и треба да изврше притисак на полицију да уради све што може да нађе онога ко га је ударио аутомобилом – наводи Требјешанин.