Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скуп „извоз” информатичара у свет

Скуп „извоз” информатичара у свет
Драган Томић (Фото лична документација)

Наша држава изгуби до стотинак хиљада евра по инжењеру годишње који се не запосли у Србији, већ оде у иностранство, каже Драган Томић, директор Мајкрософт развојног центра у Србији.

„Поприличан број одшколованих ИТ стручњака оде из земље за бољим и плаћенијим послом. То је велика штета, али нико чак нема ни евиденцију о томе колико их бесповратно изгубимо”, рекао је „Политици” ИТ аналитичар, Милован Матијевић. Дотле, истиче, стручњаци који су остали у земљи, углавном се запошљавају у страним компанијама које у Србији имају фирме или представништва.

Према искуствима Мајкрософт развојног центра у Србији, најтраженији ИТ профили су софтвер инжењери. Они се школују, пре свега, на Електротехничком факултету у Београду, смер Софтверско инжењерство, као и на Рачунарском факултету у Београду. Најтраженије вештине су добро познавање алгоритама, аналитичност, али и тимски дух и истрајност у послу. Ове године је на смеру за софтверско инжењерство на ЕТФ-у уписано 130 студената. Прошле године било их је 73.

 „Наш центар поставио је циљ да до 2025. године Србија има 16 развојних ИТ инжењера на хиљаду становника. Данас их је свега 1,6 на хиљаду житеља наше земље, а потребе су далеко веће”, каже Томић.

Према истраживању које је у нашој земљи остварио Војвођански ИКТ кластер уз подршку ГИЗ (немачке организације за техничку сарадњу), нето вредност ИТ индустрије у Србији од 2006. до 2011. године порасла је за чак 100 процената – са 150 на 318 милиона евра. То је импресиван раст и показује колико данас ИТ индустрија зарађује и доноси профита.

Томић наглашава да је најважније што ће овакав раст дефинитивно привући стране инвеститоре, који ће желети да улажу у Србију. Једно је јасно, ИТ индустрија у Србији има одличну перспективу, а њен развој мора да прати много више ИТ стручњака, уверени су у Мајкрософт развојном центру.

Директор Мајкрософт центра препоручује знатно повећање уписних квота за техничко-технолошке факултете, унапређење тренутног наставног плана и програма. Посебну важност у свему томе даје популарисању ИТ струке међу младима, како би схватили да је ово занимљива, динамична област у којој их чека сигурна будућност.

Мајкрософт развојни центар у Србији данас запошљава више од 130 ИТ инжењера. Сви су наши ђаци. Када је Мајкрософт отворио развојни центар у нашој земљи 2005. било их је свега осам. Пројекти на којима раде и које развијају ИТ стручњаци у овом развојном центру у Србији, користе милиони људи широм света, и тако промовишу нашу земљу као веома значајну тачку на мапи света нових технологија.

-------------------------------------------------------------

Најплаћенији администратори мрежа

На листама најтраженијих ИТ вештина за 2014. годину су администратори мрежа, који одржавају мрежне системе. Не само да су тражени већ су и добро плаћени. Администратори мрежа су међу шест најплаћенијих у информационим технологијама. У Америци просечно годишње зарађују 73.000 долара.

Скочили су за пет места у односу на претходну годину. Ово је резултат истраживања портала Computerworld.com. И српски послодавци траже ове ИТ стручњаке. Готово свакој компанији данас неопходни су запослени који одржавају мрежне системе мајкрософт и линукс.

-------------------------------------------------------------

Млади воле ИТ

Према најновијим подацима, у школској години 2013/2014. информационо- комуникацијско технолошке (академске и струковне) студије у Србији уписало је укупно 5.500 студената. То је десет одсто од укупног броја студената уписаних у Србији у овој школској години (уписаних на факултетима и вишим школама), а то није занемарљив податак. Тај податак показује да су млади прилично заинтересовани за информационе технологије. И мада се занимање за ИКТ међу младима стално повећава, још је мало ових стручњака. У 2011. години дипломирало је 3.637 свих ИКТ стручњака, што је далеко испод тражње у овој области.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.