Ризик од еболе у Србији минималан

Ебола узима данак у земљама западне Африке – више од 1.000 људи у Нигерији, Гвинеји, Сијера Леонеу и Либерији је умрло, а забележена је и прва жртва на Старом континенту – шпански мисионар који је из Либерије пребачен под ригорозним безбедносним мерама у Шпанију. Светска здравствена организација упозорава на ширење овог вируса.

У Србији се тренутно епидемиолошки надзире 14 особа које су допутовале из афричких земаља, наводе у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

– Здравствени надзор је мера која се примењује за све путнике који долазе из земаља у којима има колере, куге жуте грознице, вирусних хеморагијских грозница (где спада и ебола) и маларије, ради праћења њиховог здравственог стања. Вирус еболе не преноси се у периоду инкубације (период од момента заражавања до појаве симптома болести), већ тек после појаве симптома – објашњава за „Политику” епидемиолог др Бојана Гргић из Института „Батут”.

Особа која је под здравственим надзором у периоду од 21 дан, колико траје инкубација за еболу, уколико развије било какве симптоме, треба одмах да контактира епидемиолога. Тиме се спречава њен одлазак у дом здравља или њен излазак из куће док се не процени ситуација и не предузму даљи кораци у складу са том проценом, наводи др Гргић.

– Ебола се преноси директним контактом са крвљу или другим телесним течностима заражених особа, а не капљичним путем, попут вируса грипа. Зато је ризик по путнике у међународном саобраћају (туристи, посетиоци, особе које бораве у земљама захваћеним епидемијом еболе) низак, како процењује и Европски центар за превенцију и контролу болести – наводи др Гргић.

Мере опреза одговарају тренутној епидемиолошкој ситуацији, каже за „Политику” епидемиолог професор др Зоран Радовановић.

– Реални ризик да људи који долазе из епидемијског подручја оболе мери се промилима, а уколико би се то заиста десило, били би одмах изоловани у специјализованој установи. Истовремено, сви који су с њима били у контакту провели би нареде три седмице у карантину, што значи да у тренутку евентуалне појаве болести не би могли да је даље преносе – објашњава Радовановић.

Он истиче да је вероватноћа да се ебола унесе у Србију изузетно мала, али није искључена.

– Били бисмо забринутији да се таква болест јавила на Блиском или Средњем истоку, одакле нам долазе илегални имигранти. Али, и у том случају опасност би била минимална. Ваља се усредсредити на авионски саобраћај. Путнике из Африке на београдском аеродрому сачекују санитарни инспектори, али је теоретски могуће да промакне грађанин који је био у Африци, а затим се задржао дан-два негде у Европи – истиче Радовановић.

Епидемиолошки је подједнако значајно што је извор заразе само болесник и то када испољи клиничку слику која је по правилу од самог почетка озбиљна. У Африци се такви болесници скривају од здравствених власти и то је важна разлика између нас и тог дела света. Имајући све то у виду, наша епидемиолошка и инфектолошка служба у потпуности је спремна да се носи с ризицима – каже др Радовановић.

 -------------------------------------------------------------------

Експериментални лек и етичке дилеме

Експериментални лек против еболе требало би ускоро да почне да се даје оболелима у Либерији. „Реч је о препарату који је до сада примењен само на мајмунима и поставило се етичко питање да ли сме да се даје болесницима без уобичајене провере. Закључено је да је, у постојећим околностима, то потпуно оправдано. Откриће лека би смањило смртност, али околност да постоје резервоари болести у природи, међу животињама, чини да ебола још дуго буде претња”, истиче Зоран Радовановић.

 -------------------------------------------------------------------

Кључно откривање нултог пацијента

Стручњаци верују да је нулти пацијент, од кога је почела епидемија еболе у западној Африци, двогодишње дете из Гвинеје које се разболело 2. децембра 2013. и умрло после четири дана. Претпоставља се да се дечак разболео после контакта са зараженим животињама. Затим су умрли његова мајка, сестра и бака, а болест се проширила ван села након сахране на којој су окупљени имали контакт са телима. „Нулти пацијент је термин који је ушао у ширу употребу када су Американци, трагајући како им је унета сида, тако назвали стјуарда „Ер Канаде”, извесног Гаетана Д., који је сексуално општио са око 2.500 мушкараца. Он, међутим, није био такозвани индексни случај од кога је тамо све почело. Ми смо се 1972. године опекли када нам је промакао повратник с хаџилука Ибрахим Х., први наш грађанин оболео од великих богиња. Постали смо свесни епидемије тек када су почели да умиру људи које је он заразио и који су у међувремену заразу расејали на огромном подручју. Срећом, та епидемија и садашња опасност од еболе су неупоредиве. У сузбијању болести је кључно открити први случај (нултог или индексног пацијента) и предузети мере. То се сада и ради”, каже др Радовановић.

 -------------------------------------------------------------------

Спремни капацитети за евентуалне оболеле

Уколико би се у Србији појавила ебола, болесници би били смештени у инфективним клиникама у Новом Саду, Београду или Нишу, објашњава за „Политику” професор др Мијомир Пелемиш, директор Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије. „Здравствени систем Србије се интензивно припрема већ дужи период за било коју карантинску болест, а не само еболу. Ми имамо спремне расположиве капацитете за прихват пацијената који се евентуално разболе од еболе, али и било којег другог карантинског обољења”, каже др Пелемиш. У случају да се код нас региструју оболели од еболе, предвиђено је да у клиникама које су одређене за лечење ових болесника сваки пацијент буде смештен у посебној соби са свим условима за нормалан живот оболелог уз здравствену негу и неопходну терапију, наводи наш саговорник.