Избавите ме одавде

Гораждевац – Већ једанаест година у Гораждевцу 13. август се претвори у дан тишине коју са сеоских гробаља једино ремети кукање мајки убијених дечака. Сав овај гето од хиљаду становника претвори се у ћутање над судбином дечака Панта Дакића и Ивана Јововића, преокрене се у мук над сопственим животом и годинама које су прошле, а да нису донеле скоро никакав напредак. Какав се напредак очекивао?Шта је био услов да се све не претвори у овакав очај и понижење?

Одговор је садржан само у једној јединој, до бесмисла понављаној и отрцаној речи: правда!

У самоћи и тишини сеоског гробља, поред најстарије спрске цркве брвнаре, из хлада огромних храстова, лице дечака Ивана Јововића понавља ту исту реч. Његова мајка Сенка одлучила је пре неколико година да заћути, нема довољно снаге за речи, јер тим речима издаје свој бол, своју најдубљу и неутешну интиму. За њу је прича о правди завршена.

С друге стране, лице међународне правде нема емоција, утопило се у администрацију која је урадила све да, чак и на оваквим злочинима, оправда свој пројекат праведног и успешног новог Косова. Убиство и рањавање деце док су се купала на реци Бистрици постало је ствар бирократије. Ондашњи шеф Унмика Хари Холкери само што је стигао на КиМ, показао је извесно саосећање: „Преврнућемо сваки камен да пронађемо злочинце”, речено је тада, а онда се све утопило у истраге, доказе,процедуре и ћутање.

„Становиште припадника Еулекса који се баве овим питањем јесте да им је потребно више доказа”, поручио је британски амабасдор у Приштини Јан Клиф.

Драгана Соломон-Николић понавља исту Еулексову мантру којом се апелује на савест и грађане да нове информације, ако их имају, „ставе на располагање” тужиоцу канцеларије специјалног тужилаштва Косова.

Лице правде које има Београд у овом случају заснива се на информацијама које су достављене Унмику, а овај предао Еулексу, и на притиску који се врши да се нешто учини. Милисав Дакић, отац убијеног Панта, каже да он зна имена двојице Албанаца који су саслушавани, као и да се они сада не налазе на Косову. Твди да је једног, за ког он сумња да је убица, срео и да је возио аутомобил са немачким регистарским таблицама, као и да је пролазио кроз Гораждевац.

Због неправде Милисав жели да оде: „Ја бих замолио неког да ме избави одавде, јер мени овде више живота нема.Ако се опет сретнем са човеком за кога сумњам да је убица, аутоматски ће безбедност моје породице бити угрожена”, каже Милисав.

Правда коју је Београд морао да задовољи у протеклих једанаест година односи се на породице жртава, као и на рањену децу Драгану Србљак, Ђорђа Угреновића, Богдана Букумирића и Марка Богићевића. Нажалост, ни та правда није испуњена. „Политика” је прошле године писала да рањена девојчица Драгана Србљак одлази, јер за њу нема посла у Гораждевцу, а завршила је средњу фармацеутску школу и ускоро би требало да заврши психологију. Одговорност у српској администрацји пребацују годинама са једног нивоа на други, док девојчица са тешким последицама тражи себи ново место за живот.

„Наше је да све који су преживели тај гнусни злочин збринемо на најбољи могући начин и максимално ћемо се потрудити да помогмемо”, поручио је јуче Душан Козарев одговарајући на питање „Политике” због чега се не помогне овим људима.

Где је у свим овим силама и интерсима који стоје изнад гораждевачког гета појединац, где је његов живот и будићност и колико он сам може да се избави из несреће у коју су га други сместили? Петнаест година чекају се ти одговори, док гето атмосфера понавља своју монотону причу у којој нема правде, нема слободе ни колико да се оде до реке, на купање.

------------------------------------------------------------------------------

Парастос у Цркви Успења Пресвете Богородице

Парастос убијеним дечацима у Цркви Успења Пресвете Богородице служили су гораждевачки и пећки свештеници, монаси Високих Дечана и монахиње Пећке Патријаршије. Од политичких представника били су присутни заменици директора Канцеларије за КиМ Душан Козарев и Жељко Јовић, начелница Пећког округа Винка Радосављевић, председник Општине Пећ Милош Димитијевић, председник општине Грачаница Бранимир Стојановић и представници косовског Министарства за повратак.