Рекламе из глуве собе

Док су ТВ Галаксија из Чачка, ТВ Палма из Јагодине, СОС канал и ТВ Коперникус имали обавезу да за дозволу коју су добили од РРА сваког месеца плаћају високе надокнаде, да сваку рекламу евидентирају и на њу плате порез, редовно исплаћују зараде и измирују обавезе према држави (порези, доприноси, таксе), на Фоксу, Фокс лајфу, Анимал планету, Спорт клубу или ТЛЦ-у, чији се програми производе и емитују из иностранства, а реемитују на подручју Србије, једина брига је како распоредити дугачке ЕПП блокове које су добили од маркетиншких агенција. Ови канали нису имали дозволу РРА, никоме ништа у Србији нису плаћали, за њих није важио ниједан закон државе Србије (Закон о јавном информисању, Закон о радиодифузији, Закон о оглашавању...). Њихов трошак је рентирање једне „глуве” собе и монтажера који само „убацује” и „пакује” вишеминутне ЕПП блокове.

Поменута разлика у положају ТВ канала може се поредити с позицијама таксиста, од којих су неки пријављени и плаћају све обавезе држави, а други раде „на дивљака”.

Неравноправна утакмица међу ТВ емитерима трајала је неколико година. И да држава није решила да се обрачуна са сивом економијом, убеђен сам да се Закон о електронским медијима не би ни бавио прекограничним каналима. Зато у првој верзији закона ова област није ни споменута. А онда је, према мојим сазнањима, с највишег места тражено да се ова област коначно уреди. Тиме што на овим, нама врло омиљеним, каналима нема више реклама (чл. 4 и 74 Закона о електронским медијима), гледаоцима неће бити ускраћена могућност да прате ове висококвалитетне и атрактивне програме. Али ни новац од реклама неће „испарити” преко границе.

У вези са овим је и проблем маркетинга и пропаганде. Некада, у свим великим предузећима, уз комерцијалну, финансијску и правну службу, важна је била и служба маркетинга и пропаганде. Уз комерцијалног директора, у том сектору радили су образовани и школовани људи који су имали обавезу да осмисле како најбоље понудити тржишту оно што производите или услугу коју нудите.

Та добра пракса у Србији више не постоји. Тај део посла сада је препуштен маркетиншким агенцијама. Недавно сам негде прочитао да у Србији има више маркетиншких агенција него регистрованих фирми. А као маркетиншки експерти и магови појављују се бивши музичари, пензионисани полицајци, директори пропалих фирми,а често и људи којима је то први посао.

Али ту није крај овој заврзлами. Наиме, ако ваша маркетиншка агенција има добар пословни контакт са „АГБ Нилсеном”, који у Србији једини мери гледаност ТВ програма, посао вам је знатно олакшан. С уверљивим подацима о „шеровима” и рејтинзима лако ћете располагати огромним маркетиншким буџетима које распоређујете – „„ни по бабу, ни по стричевима” већ по „АГБ Нилсену”.

Зато се одавно поставља питање зашто само једна агенција у Србији мери гледаност ТВ програма и да ли су пиплметри одавно превазиђени, поготово ако се зна да се више од деценије налазе код истих домаћинстава и да су испитаници увек исти људи.

Власник СОС канала