Икона живи, а Че је ко зна где

За прамен Че Геварине разбарушене косе трофејно исечене са мртвог аргентинског револуционара ухваћеног и убијеног здруженим снагама америчке Ције и боливијске војске, бивши службеник обавештајне агенције, Американац са Кубе, Густаво Виљолдо (71) нада се да ће на октобарској аукцији у Тексасу добити више милиона долара. Тексашанин тврди да је био једна од водећих фигура у лову на Чеа по боливијским врлетима пре четрдесет година, а да је не мислећи на будуће уновчавање скресао његову дугу црну косу из "психолошких разлога".
"За мене је то значило сасецање револуције као такве, јер је дуга коса њен симбол", објаснио је Виљолдо, иако за сада нема доказа да су локне припремљене за тржиште некретнинама заиста некада красиле легендарног бунтовног романтичара.

Виљолдо још предлаже да се, сумња ли се у аутентичност ове драгоцености, ДНК косе упореди са генетским кодом данас живих чланова његове породице. Он тврди да посмртни остаци, које су кубански форензичари пре десет година ископали из заједничке гробнице у прашумама Боливије и пренели их на Кубу, нису Че Геварини, већ да је закопан на другом месту, управо да би се избегло одавање поште његовим моштима.

Но, ма чије да су скупоцене локне које би могле да достигну суму од седам милиона долара, данас се тешко може рећи да је револуција у Латинској Америци скресана. Напротив, боливијски председник Ево Моралес држи слику Че Геваре као своју икону, док венецуелански Уго Чавес очекује да ће петродоларима успети да рашири антиимперијалистички жар по читавом континенту. И мада, чак ни као најоштрији антиамерички реторичар, Чавес не помиње комунизам, већ убрзава пут "у социјализам 21. века", школе за стварање новог врлог света добијају име по аргентинском комунисти који није марио за демократске тековине када је комунистички циљ на видику. У болници у Ваљеграндеу, где је направљена чувена фотографија мртвог Чеа, кубански лекари бесплатно лече боливијску сиротињу. Осам стотина кубанских лекара службује у Боливији откад је Ево Моралес, изабран за председника, објавио своју наклоњеност Угу Чавесу и његовом духовном вођи Фиделу Кастру. Кубански лекари извозе се и у Еквадор, а Уго Чавес позива латиноамеричку сиротињу из удаљених крајева Бразила, Чилеа, Аргентине, на бесплатни третман у Венецуели. Чак се и у богатој северној Америци, где је скупоцено здравство и школство једна од највећих домаћих бољки, на протестима носе слике Че Геваре, а понекад и Уга Чавеса.

Вешерница болнице, где је изложен на столу попут напаћеног Исуса Христа лежао Че, исписана је револуционарним порукама бројних домаћих и страних ходочасника који су за ових четрдесет година накнадно одавали пошту убијеном револуционару. Исписано је на хиљаде страница о томе како је и уз чију помоћ Че Гевара допао шака својих џелата. Познато је да конзервативни боливијски сељаци нису имали много разумевања за комунистичке ветрове са Кубе и да Чеу нису пружили очекивану подршку, нити је његов покрет у тим забаченим андским падинама успео да се омасови. Верзије да је лову на Чеову главу кумовао и сам Фидел Кастро, незадовољан његовим неконвенционалним методама, и уплашен његовим романтизмом, оштро су бивале демантоване од званичне Хаване, престонице јединог једнопартијског система на западној хемисфери. Много је у то време било етаблираних левичара којима, пошто су се устоличили на власти, нису одговарали авантуристички ризици неконвенцијалног Че Геваре.

У родној Аргентини, која се дуго стидела свог астматичног лекара, јер је перонизам у популизму до непрепознатљивости измућкао идеолошке карте деснице и левице, Че је доживео постхумну рехабилитацију. Кћерка Алеида Гевара (46), која као Кубанка здушно подржава званично устројство на Куби и оболелог Фидела Кастра, недавно је добила аргентинско држављанство, а за лево оријентисани лист аргентинских интелектуалаца "Пахину 12" дала је опширан интервју у којем, уз истицање предности кубанског модела, свог оца представља као глобалног хероја. Иако га је једва запамтила, јер имала је четири године када је отац отишао у Боливију, она каже да је у приватном животу њен отац био исто тако великодушан као и на свом револуционарном путу. Од себе је највише захтевао, а тек онда од других, волео је људе, био изузетно поштен, и скроман, спреман на жртву за своје идеале.

Да ли млади широм света уопште знају ко је био Че, кад носе мајице са његовим ликом? Капитализам је спреман да прода и сопствену мајку, каже Алеида, ако то доноси профит. Ипак, она сматра да су они који носе Чеове мајице углавном свесни да су промене неопходне и да желе да граде нови свет.

Да је поживео, сматра амерички либерални аналитичар Кристофер Хитченс, мит о Чеу би одавно био мртав. Овако, он ужива у статусу иконе, јер људе привлачи прича о поразу и усамљености. Сједињене Државе су одавно запоставиле своје "задње двориште" и окренуле леђа Латинској Америци, а капитализам у Јужној Америци само је продубио огромни јаз који дели шачицу повлашћених од масе изгладнелих. Можда је и то један од разлога што је Че данас на целом континенту јужно од суперсиле вољенији и поштованији него што је био у време свог живота. И што његовом иконом тако вешто машу челници многих латиноамеричких земаља.