Сценарио који се у ходу „бруси”

Врњачка Бања –Стварање анимираног филма је дуг и тежак посао који се заборави кад нацртано оживи, кад се покрене чаролија. Мало је, ипак, уметника који се код нас баве овом врстом стварања. Јер, аутори морају познавати више уметничких дисциплина, а у Србији то не доноси примамљиву зараду. Тема о сценарију за овакве филмове до сада је била, такорећи, нетакнута, што је учинило још занимљивијим разговор на симпозијуму о сценарију у анимираном филму, на коме је, у оквиру Фестивала филмског сценарија, говорило шест аутора.

Модератор тог симпозијума био је Растко Ћирић, професор анимације на београдском Факултету примењених уметности, који је напоменуо да је анимирани филм занемарљиво подржан од државе, да је код нас више таквих фестивала него филмова, а аутор првог домаћег анимираног филма била је Вера Јоцић, која је још 1949. године снимила васпитни лутка-филм „Пионир и двојка”.

– Уз сценарио за анимирани филм важна је књига снимања, да би се видело на који је начин филм ликовно решен. То није случај с играним филмом. Поред те ликовности, као примарног фактора, веома је важно и то јединство слике, звука и покрета што се у овом случају креира, док је код играног филма то само по себи дато. Затим, рад на анимираном филму траје дуго, једна сличица ради се по месец дана и код нас кошта око хиљаду евра, а у европским кинематографијама то је и десетак пута скупље – истакао је професор Ћирић.

Он је напоменуо да код нас постоје три позната и три мања фестивала анимираног филма, попут фестивала „Балканима” и ФЕСА у Београду, и фестивала анимације у Чачку.

На овом скупу говорио је и Алекса Гајић, аутор српског анимираног дугометражног филма „Едит и ја”, чији је сценарио за нови, условно речено наставак тог филма, недавно ипак подржан и од државе. Наслов тог футуристичког дела је „Пророк 1.0”, а радња је смештена у Котор 2074. године.

– Мислим да је основна разлика између анимираног и дугометражног играног филма то што, рачунајући од прве клапе, овде само цртање траје по две године. Истина, у том периоду сценарио се лако, што није случај с оним за играни филм, мења, допуњује, дакле, „бруси”. Разлика је и у томе што се за будући анимирани филм све може нацртати, рецимо, у научнофантастичном филму могу бити и најфантастичније грађевине, летелице...

Буџет за Гајићев будући филм износи око 600.000 евра. Но, и он признаје да судбина овог филма на тржишту, нарочито ако је стваран за одрасле, код нас није баш сјајна па, помало у шали, додаје: „Ако је некоме мотив профит, не треба да креће овим путем”.

Милош Томић, аутор више кратких филмова, рађених у техници „стоп трик”, слажући сличицу по сличицу, имао је среће па је, како каже, неочекивано добро прошао у финансијском смислу.

– Мислим да сценарио за анимирани филм није само прича, није то обичан живот, обичан проток времена... Реалност јесте инспирација, али у суштини има ту увек и нечег надреалистичког, бар у ономе чиме се ја бавим – каже Томић.