Чекају паре уместо да их праве

Међу првим потезима које је повукао Александар Вулин, нови министар рада у Немањиној 11, био је, кажу сведоци, захтев да му се достави попис имовине којом располаже Фонд пензијско-инвалидског осигурања. На први поглед, рекло би се, помало неуобичајен потез, али ако се сваког месеца за исплату пензија из буџета државе издваја више од 48 одсто новца, постаје много јаснији и смисленији захтев министра Вулина – да сагледа чиме све тај фонд располаже сада, поготово ако му се врати имовина која је минулих четири-пет деценија стицана динаром пензијских осигураника.

Ово питање је утолико важније што у многим судским одлукама којима се потврђује власништво фонда стоји да је обавеза власника да имовину врати намени ради које је и изграђена, што фонду и јесте циљ.

Вулин је својевремено рекао да би решавањем питања имовине Фонда ПИО, Србија могла да развије здравствени туризам, али и да би за неке од бања и рехабилитационих центара, за које Фонд нема средстава да их сам врати у првобитно стање, могао да се нађе стратешки партнер.

Према последњем попису, непокретна имовинапензијског фонда простире се на 110.000 квадрата, од чега 43.000 квадрата фонд користи као пословни простор за обављања сопствене делатности, 20.000 квадрата датоје удружењима пензионера, док 432 квадрата користе асоцијације које учествују у раду управног одбора.

Око 242 квадрата пословног простора користе државни органи, геронтолошки центри простиру се на 17.000 квадратних метара, станови корисника пензија на 26.000, гараже 744, док се око 1.130 квадрата издаје у закуп.

Укупна нефинансијска вредност имовине – пословног простора на дан 31. 12. 2013. године, у пословним књигама је износила 5.175.726.270,03 динара, док је финансијска вредност имовине (хартије од вредности и удели), 3.858.025.578 динара.

У фонду још додају да је књиговодствена вредност објекатаспецијалних болница у Новом Пазару, Куршумлијској и Врњачкој Бањи, Златару и Меркуру у Врњачкој Бањи око 506 милиона динара, а процена вредности објеката појединих специјалних болница („Жубор” и „Златар”) биће урађена ове године.

На питање да ли се зна колико би коштала обнова неких од ових одмаралишта и лечилишта, у фонду кажу да раде на решавању статуса имовине, првенствено специјалних болница у којима је судским путем за неке потврђено право својине, док се за остале специјалне болнице и даље воде судски спорови започети још 2006. године.

– Већина објеката на којима је потврђено право својине фонда у поступку је уписа у катастар непокретности, који изузетно дуго траје. Специјална болница „Жубор”у Куршумлијској Бањи у лошем је стању. Не ради већ седам-осам година, руинирана је, оптерећена хипотеком Пореске управе (која је у поступку брисања), искључена је струја због високог дуга претходног корисника, а уписана је у катастарнепокретности у јануару 2014. године – каже Јелица Тимотијевић, директор Центра за односе с јавношћу у овом фонду.

Сада је неопходно санирање објекта, што изискује велики новац, због чега је фонд финансијским планом за ову годину издвојио део средстава потребних за приоритетне активности.

Специјална болница „Златар” у Новој Вароши такође годинама не ради, али оштећења нису толико велика.Специјалне болнице које раде су „Меркур” у Врњачкој Бањи, Новопазарска бања и „Чигота” на Златибору.

– Планирано је да се објекти који не раде врате првобитној намениунапређења инвалидске заштите и превенцију инвалидности, опоравак и рехабилитацију радника и запошљавање инвалида рада. Преурањено је говорити по ком моделу ће се то остварити, да ли кроз стратешко партнерство, издавање у закуп, директне инвестиције (стране или домаће) или кроз неку другу опцију. Све ће се узети у разматрање, а приоритет ће имати онај модел који омогућава обављање делатности због које су РХ центри и основани,а која ће истовремено омогућити фонду да дугорочно остварује приходе од њих – објашњава Тимотијевић.

Не треба, међутим, изгубити из вида чињеницу да је истовремено држава власник минералних извора, а да све те специјалне болнице без минералних извора не вреде много, тако да било каква одлука Фонда о даљим активностима на развоју или ревитализацији специјалних болница мора бити донета у сарадњи са државом, закључује она.

На продаји и бањски центри

На списку Агенције за приватизацију која је јуче огласила продају 502 предузећа у Србији нашле су се и установе здравствене и социјалне заштите међу којима су Специјална болница „Чигота”, Рибарска бања, „Меркур” у Врњачкој бањи, Специјална болница „Златар”.

Јавним позивом Агенције за прикупљање писама о заинтересованости за приватизацију предузећа оглашена је и продаја бање Жубор, Специјалне болнице „Гејзер”, Матарушке и Богутовачке бање, Специјалне болнице „Бања Ковиљача” и болнице у Сокобањи.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је пре неколико месеци добио правоснажне судске одлуке којима је потврђено власништво тог фонда над специјалним болницама „Жубор”, „Чигота”, „Меркур”, „Бања Ковиљача”, „Златар” и „Сокобања”.

Представници Уније послодаваца чији су представници чланови УО Фонда ПИО раније су указивали да би реформом пензијско-инвалидског система требало да буде обухваћено и враћање имовине ПИО фонду, међу којима су болнице и бање, које су изграђене средствима Фонда.