Злочини без казне

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 7. септембра - Да би од ухапшеника извукли информације, подразумева се да ће истражни органи применити мере које ће код њега изазвати стрес, јер би се без стреса саслушавање претворило у обичан разговор, тврди амерички специјалистички официр Луис Велшофер. Оваквим исказом, уз напомену да је све радио по правилима службе, брани се од оптужбе за убиство из нехата, када је под "стресним третманом" у америчком затвору, пре годину и по дана, угушен бивши ирачки генерал Абед Хамид Мовхуш.

Велшоферов случај досад није био познат широј јавности. Обелодањен је јуче у документима о поступцима копнене војске на највећем фронту данашњице, достављеним овдашњој Унији за грађанске слободе (АКЛУ) која их већ годину дана тражи на основу Акта о слободи информација, да би се добио комплетнији увид у наговештене нерегуларне потезе припадника трупа САД у Ираку и Авганистану.

На око 10.000 страница послате евиденције налазе се сведочанства о низу трагедија у којима су "под сумњивим околностима" жртве Американаца били недужни цивили или заробљеници. На пример: одузимање живота прекршиоцима полицијског часа тако што су с моста бачени у реку Тигар, убијање пролазнице хицем стражара с контролног торња, ликвидацију заробљеника пуцњем у главу из непосредне близине, усмрћивање једног рањеног локалног тинејџера "да би му се прекратиле муке"…

Позиву за слање сличних регистара нису се одазвали остали родови армије, па је Унија сада поднела тужбу против Пентагона са захтевом да учини доступним све податке о страдању цивила у Ираку и Авганистану. У свакој демократији је најважнија одлука да ли да се иде у рат, али овдашње власти су прикриле информације неопходне да људи просуђују о њој, каже заступник правног подухвата АКЛУ Бен Визнер. По њему, таквим потезом је и "незаконито прекршено право нације да сазна истинску цену текућег рата".

Од Министарства одбране тражимо да каже шта се на фронту чини у име Американаца како би они могли да доносе одлуке као обавештени грађани, образлаже Насрина Баргзи, такође члан тужитељског тима. Али одговорни махом не одговарају на деликатна питања. Уз то, себе сматрају неодговорним за злочине које су њихови потчињени непосредно починили, међу којима је и масакр над 24 цивила у Хадити.

Једини виши официр који је досад изведен пред суд због сексуалног злостављања заточеника у затвору Абу Граиб, потпуковник Стивен Џордан је прошле недеље ослобођен оптужбе за непосредну повезаност с тим скандалом који је пре три године шокирао свет. За недело су осуђени само војници и нижи чинови казнама у распону од бесплатног комуналног рада до 10 година затвора - наводе хроничари. Тим поводом је од високих старешина само један генерал испаштао, али тако што је преведен у ранг пуковника.

Председник Џорџ Буш је злостављања у Абу Граибу назвао "највећом грешком у ирачком рату". Али и он као и потпредседник Ричард Чејни и ондашњи шеф Пентагона Доналд Рамсфелд су то иживљивање над заточеницима назвали "изолованим актом малог броја психопата", што "очигледно није тачно", оценио је у недавном уводнику "Њујорк тајмс".

Насилна испитивања затвореника, од којих су многа укључивала тортуру, прво су примењена у казамату америчке војне базе Гвантанамо на Куби, а одатле су извезена у Авганистан и Ирак, констатовао је лист, уз подсећање да је Буш декретима дозволио поступке супротне одредбама Женевских конвенција о заштити ратних заробљеника и злостављања у затворима ЦИА, који су тајно успостављани и у иностранству. Такви поступци, додаје се, супротни су америчким законима и вредностима, а истовремено угрожавају и безбедност америчких војника јер би и они могли да буду изложени сличним мукама кад допадну непријатељских шака…Ако ни хуманост ни закони нису довољни, разлог да Америка престане са злостављањем заробљеника могао би да се нађе у Бушовим непрекидним порукама да је "потребно заштити наше војнике", закључује њујоршки дневник.

Ослобађање потпуковника Џордана као и изостанак кажњавања других високих армијских старешина указује и на недостатке у нормама Кодекса војног правосуђа - сматра Виктор Хансен из Правне школе Нове Енглеске. У том пропису, каже, нема довољно јасних одредаба о командној одговорности, о одговорности старешине за злочине које су починиле његове трупе чак и ако за њих није знао али је био дужан да за њих зна, да их спречи или бар пријави. Америка је била, наставља, један од најјачих заговорника примене те доктрине у међународном праву, која је примењена на крају Другог светског рата и "ушла у многе интернационалне споразуме и статуте па и у део овдашње регулативе, али не и у поменути кодекс. Неопходно је стога, наглашава у часопису "Правник", да парламент усвоји нове норме којима би била прецизирана одговорност команданата за поступке припадника њихових јединица.

Поједини овдашњи политичари траже да се национално политичко руководство подвргне импичменту, парламентарном суђењу које може да доведе до смењивања шефа државе, због "обмана учињених да би се оправдао војни поход на Ирак". Предлог засад нема потребну подршку конгресмена, иако већина њих тражи да се америчке трупе постепено повлаче с тог фронта.

Све наведено отвара широк простор различитим размишљањима. Међу њима је и трагање за одговором на питање - зашто у рату највише страдају недужни а потом и они који тврде да су "само извршавали наређења надређених"? И - мора ли одговорност за рат да се ваља од моћнијег ка слабијем?

-----------------------------------------------------------

Америчка унија за грађанске слободе оптужује Пентагон за систематску "контролу информација", како би спречио да се стекне целовита слика о људским губицима у савременим ратовима, почетим походом на Авганистан поводом терористичких напада на САД 11. септембра 2001. Као такве мере ограничавања обавештености наведене су: забрана у војним базама снимања ковчега с посмртним остацима америчких војника, плаћање ирачким новинарима да у позитивном тону пишу о америчком ратном ангажману, увид у извештаје "прикључених" репортера пре него што буду послати редакцијама, одбијање да се објаве статистике о цивилним жртвама…