Шамар свима који воле кошарку

Од нашег специјалног извештача
Гранада, 6. септембра – Последња ноћ за српске кошаркаше у хотелу "Назариес" је прошла: бесана и тиха, за неке чак и уплакана. Већ око поноћи брдо торби је офомило пирамиду поред рецепције, али то није било паковање за Мадрид већ за Београд. Док су двојица старих џезера свирали евергрин, у малом пијано бару, мало даље је председник Кошаркашког савеза Србије (КСС) Драган Капичић ишао у неизбежан сусрет новинарима. Он, упркос свему, сматра да ово није "најтежи тренутак наше кошарке", већ само "реалан почетак српске кошарке":

- Доживљавам ово на свој начин, вероватно зато што сам био реалан. Не бих да се изјашњавам о тиму. Немам шта да замерим играчима, дали су све од себе. Они су лимитирани само својим искуством. Деветорица момака су желели да буду јунаци и да уграде себе у нову успешну страницу наше кошарке. Нису успели да се прилагоде оваквој врсти такмичења и покажу таленат који евидентно имају.

Најискуснији играчи су најављивали злато, а селектор Славнић и Ви сте најављивали пласман на Олимпијске игре?

- Нисам размишљао о златној медаљи, као ни свако ко се озбиљно бави кошарком. Знало се да је ово млада екипа. Жеља је била да се обезбеде квалификације за Олимпијске игре. Игре би била прилика да се свету прикаже нова репрезентација Србије, уз неколико играча из НБА.

Ко је крив што се у КСС каснило са важним одлукама (председник, селецтор…)?

- Избори за председника су се одржали у ујдурми. Створена је критичка атмосфера, у којој је кошарка представљена на тужан и ружан начин, као да је све на ивици егзистенције. И сада кажем да бих, ако неко хоће да помогне од ових младих пуних енергије, радо препустио своје место. Што се тиче избора селектора, покушавао сам од првог дана да успоставим сарадњу са свим нашим великанима, али нисмо имали никога на располагању. Није било кандидата за селектора. Славнић је прихватио врућ кромпир. Сматрали смо да ће неким својим особинама, за које и сада сматрам да су веома корисне, тргнути поједине играче из апатије. Да се опет осети патриотски дух, жеља да се учествује у првој игри Србије на великом такмичењу. То сам и ја осетио.

Општи је утисак да наш тим није личио на тим?

- Играли смо такорећи без шутера, имали смо играче који се плаше шута и играју без самопоуздања. Зато што су млади, стално им је у подсвести било то да ли ћемо проћи даље.

Да ли је ово нови шамар нашој кошарци или реалност?

- Ово је и шамар и реалност. Шамар свима који воле кошарку, без обзира на реалност. А реалност је да смо имали превише проблема да саставимо тим. Реалност је и то да треба захвалити играчима који су дошли да играју. Неко ће се можда чудити што им захваљујем на томе, јер то би требало да буде част, али очигледно је да се то у последње време не доживљава тако. Реалност је и то да смо имали три играча, каква-таква, са искуством, навикама и менталитетом који свако понаособ носи. Рекли су: ту смо да помогнемо. Јарић можда није одиграо неку акцију онако како је хтео, али је дошао… Потрошио је 40 дана и поред година и свега што је остварио, био је ту. Гуровић такође. После потписивања уговора са Прокомом, сигурно му није била потребна никаква промоција, посебно јер су сви знали да се овај тим бори за квалификације, а не за злато. Миличић је велики таленат који нажалост није играо како може јер није играо на свом месту, имао је на себи по петорицу играча. Нисмо имали оне који би то успешно кажњавали, али то је већ питање за селектора. Ово је неуспех и оних који су знали да могу да играју, а нису дошли. Нека и они поцрвене. То је однос према друговима.

Шта ће бити са Славнићем?

- У старту смо се договорили да седнемо и поразговарамо о новим условима тек пошто видимо какав ће учинак бити на овом Европском првенству. Сада је он на потезу, нека каже своје мишљење о свом раду. Када буде поднео извештај, рећи ћу шта ја мислим. Стручни савет КСС ће на основу тог извештаја дати свој суд и предложити евентуалне кандидате за новог селектора.

"Глава куће", а у овом случају сте то Ви, сноси највећу одговорност?