(Не)спремни на најгоре

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, септембра – Запиштао је знак за хитну евакуацију вишеспратнице у вашингтонском предграђу Френдшип Хајтс. Станари су похрлили низ степениште пошто су лифтови били искључени, као и обично у тако ванредним околностима. "Сигурно је опет лажна узбуна", огласио се један "неверни Тома". "Вероватно си у праву, али једног дана ће доћи до заиста алармантне ситуације па морамо да будемо спремни за такво искушење", добацила му је комшиница, посредно му пребацивши помањкање безбедносне културе.

До тог узрујавања је дошло прошлог понедељка, када се испоставило да и није било потребе за узбуном, а њих двоје су наставили, у мислима, да се међусобно препиру све до данас и неће престати све док буде наредби за евакуацију. А биће их, још како, и то не само у овој згради, него и широм америчке престонице, бар за увежбавање, саопштили су функционери.

Као никад после хладног рата

Управо се приводи крају израда "свеобухватног плана" за евакуацију Вашингтона и околине у случају да их задеси нека катастрофа – излив беса природе, атентатора или друге врсте немилосрдности. То је најопсежнији програм мера ове врсте после ере хладног рата, оценио је доскорашњи подсекретар Министарства домовинске безбедности Џорџ Форсман.

Уместо заказивања сусрета у кафићима и клубовима у моду ће ући састанци код склоништа, а уместо шетњи и пословне јурњаве долази време марширања у збеговима, коментаришу локални циници. "Само се изругујте, али ћемо вас видети кад пригусти", узвраћају приврженици системске будности.

Федерални инспектори су прошле године оценили да Вашингтон "није довољно" спреман за суочавање са евентуалном катастрофом. Израчунали су да је био спреман "само 13 одсто".

У појачање престоничне приправности од онда је уложено више од четири милиона долара, известио је "Вашингтон пост". Прибављени су товари потрепштина за преживљавање у сабирним центрима, уређена су скровишта, исцртане мапе и ознаке кретања угрожених маса, одређене маршруте егзодуса…

Већ више од пола века Вашингтон је (не)спреман за најгоре. Вежба са програмираном делимичном евакуацијом, у условима замишљеног удара совјетског нуклеарног пројектила, изведена је 1955. године. Из престонице је пребачено 15.000 службеника и руководилаца, али тек за три сата и с претпостављеним губитком од око 100.000 грађана. "Ни сада не можемо да евакуишемо све становнике региона, али морамо да имамо план за реаговање у великој невољи", каже вашингтонски повереник Министарства домовинске безбедности Крис Гелдарт.

План је, подсећају хроничари, постојао и пре 11. септембра 2001, када су извршени терористички напади на Светски трговински центар и Пентагон, чија ће шестогодишњица бити обележена наредних дана, али није функционисао. Очевидац прича да је завладала паника и да су се возила једва помицала закрченим улицама.

Отад је програм евакуације усавршаван. Испробан је после спектакуларног празничног ватромета 4. јула, али усмеравање масе одређеним трасама није успело, јер многи нису разумели постављене ознаке, признао је градоначелник Едријан Фенти.

Локални надлежници упозоравају да постоје и стратешке празнине. Недовољна је синхронизација међу 13 државних и месних служби у Вашингтону и околини, а није јасно ни ко је главни, ко треба да одлучи шта да се каже свим уплашеним грађанима у различитим зонама, сматра Дејвид Снајдер из регионалног Савета за ванредну приправност.

Страх од изненадног удара је у међувремену постао системска категорија с низом мера предострожности и ванредних овлашћења власти која местимично ограничавају слободу грађана. "Извесно је да ће нас терористи опет напасти само је питање када", понављају званичници. Таквим упозорењима, они шаљу и поруку да се живи у временима непролазне велике опасности и да "нема одмора док траје одбрана".

Докле год људи не буду могли да знају шта их чека у будућности, постојаће изненађења сваке врсте, слажу се стратези. Ипак, сугерише коментатор у "Вашингтон тајмсу", власти треба да учине све да спрече она непријатна. За такво предупређивање будућности је, каже, најважније да се ојачају – обавештајне службе.

"Фале визионари"

Шпијуни су, сугерише, најбољи футуристи. Али, примећује, садашњи агентски апарат је сувише бирократизован и "недостају му уметници, визионари".

И планови спадају у радове који треба да проникну у будућност и спрече непријатна изненађења. Као пример такве продорне предострожности најчешће се наводи нуклеарна одбрана, с додатним глобалним активностима за онемогућавање терориста да се домогну оружја за масовно уништавање.

Али, пре неки дан је са севера на југ САД летео домаћи бомбардер који је грешком био натоварен са шест атомских бомби, а да то нико сатима није знао. Инцидент је запрепастио и домаћу и страну јавност, а инспирисао "Лос Анђелес тајмс" да у уводнику констатује како "нагомилани нуклеарни арсенал даје Американцима лажни осећај сигурности", пошто не може да се користи против њихових садашњих главних непријатеља, "терориста и отпадничких режима".