Бели крст у спомен на црне дане

Топола – Најмлађи споменик у Тополи бели, камени крст висок пет метара, подигнут на месту некадашње војне болнице из Првог светског рата, умешао се не само у обележавање стогодишњице почетка Великог рата, већ и у животе мештана варошице, некада престонице Карађорђеве устаничке Србије. Месецима је са њима живео и њихов хлеб делио уметник који је резбарио крст – руски вајар Александар Јесински. Са супругом Ирином, директорком Фондације „Владимир Храбри”, из Москве, први пут је дошао у Тополу још прошлог лета и представио општинском руководству идеју да стогодишњицу почетка Првог светског рата и савезништва Русије и Србије обележи монументалним крстом који ће, по њиховом избору, красити баш Тополу.

Општина је ту идеју прихватила, а за место споменика одабрала двориште Дома здравља „Свети Ђорђе”, локацију на улазу у варошицу, видљиву са магистралног пута Београд–Крагујевац. Ту је била смештена ратна болница у коју су доношени рањеници из Церске и Колубарске битке. Био је то, уствари, прихватни центар за рањене, будући да је два дана путовања требало да се стигне до најближе болнице у Ваљеву. Сто година касније, Топола, богата историјским знаменитостима из периода Првог српског устанка, добила је споменик који обележава место где су медицинску помоћ добијали рањени, али сведочи и о пријатељству Руса и Срба. Иако је Фондација „Владимир Храбри”, од које је потекла идеја о грађењу крста, тражила од општине само да одреди место споменика, подршка и помоћ се није зауставила само на томе. Општина је помагала и око неопходних дозвола, уређења простора у дворишту дома здравља, постављања постамента, ангажовали су и вајара који је помагао руском уметнику. Заменик председника општине Топола, Драган Живановић, наглашава да су се и локални предузетници који су учествовали у набавци материјала и извођењу радова лепо показали.

– Сви су им давали попуст или робу по набавним ценама, неки су дали бесплатно материјал. Наш каменорезац, Љубомир Тимотијевић увезао је посебно за овај споменик камен „бјанка перла” из Турске, из Анталије. Он је беле боје и лак је за обраду, па је зато одабран. Јесински, Ирина и Александар, дошли су у Тополу крајем децембра прошле године и кажу да су одушевљени нашим местом. Ми смо им нашли смештај, кућу близу Опленца, у гаражи и сутерену је руски вајар радио, а на Опленац је ишао сваког дана и одушевљен је њиме. Каже да је Опленац, по његовом мишљењу, центар руског и српског православља – рекао је Живановић.

Крст је са постаментом висок пет метара, а тежак осам тона. У завршним фазама радова, родитељима је помагао Александар Гемич, извршни директор Фондације „Владимир Храбри”, иначе грађевински инжењер и богослов.

– Крст је свечано откривен 2. августа на Светог Илију, угостили смо тада многе угледне званице, између осталих и амбасадора Руске федерације у Србији, Александра Чепурина, министра Велимира Илића, Сергеја Бабурина, некадашњег потпредседника руске Думе. Два дана пре тога, 31. и 1. августа, одржана је научна конференција посвећена почетку Првог светског рата – објашњава Живановић.

На предњој страни обележја које дочекује путнике на улазу у Тополу, исклесано је Распеће Исуса Христа, док су у подножју урађени ликови руског цара Николаја и српског кнеза Лазара. На полеђини крста, испод представе Светог Ђорђа који убија аждају исписан је цитат владике Николаја Велимировића о руској подршци Србији који почиње Христовим речима: „Нема веће љубави него да ко положи душу своју за другове своје.”