Пензионери последња буџетска одбрана

Колико год то неправедно звучало, највећи појединачни допринос у спасавању земље од банкрота даће пензионери. Душан Вујовић, министар финансија, у рачуници која ће до краја 2017. године морати да му обезбеди скоро две милијарде евра уштеда најстарије грађане Србије никако неће моћи да заобиђе. Ако не ове године, пензије ће морати да буду смањене догодине, јер годишњи издаци за ту намену прелазе 500 милијарди динара. То је чак 14 одсто свега што привреда створи за годину дана, а рачунице показују да наша економија не може да поднесе толики издатак. Бар не више од десетине годишњег националног колача.

И даље је, међутим, непознато колико ће то смањење износити. Док је бивши министар Лазар Крстић предлагао да примања најстаријих грађана буду мања за 20 одсто, Фискални савет је сматрао да је 15 процената умањења, уз остале мере уравнотежења буџета, довољно. Нови министар финансија Душан Вујовић претходно је изашао са предлогом да пензије буду мање за десетину, што је стручна јавност оценила као недовољно за стабилизацију државне касе. Недоумица је да ли ће и они са најнижим пензијама (13.228 динара) морати да изврну плитке џепове како би земљу спасли банкрота.

Поједини медији блиски властима објављују да најниже пензије неће бити обухваћене уштедама. Под ударом државе наћи ће се само чекови већи од 25.714 динара, а „качиће” их прогресивна стопа од 10 до 20 одсто. Прво питање које се поставља је да ли је то довољно, јер рачунице Фискалног савета показују да је, уз остале мере, на платама и пензијама потребно смањење од 800 милиона евра. Уз то, две трећине те суме требало би да се обезбеди смањењем пензија.

Стручни саговорници „Политике”, који су желели да остану анонимни, сагласни су да то неће бити довољно да се земља спаси од дужничке кризе. Све и да се на пензије веће од 45.000 динара примени смањење од 20 одсто, што значи да би месечна примања била мања за чак девет хиљада динара, укупно може да се уштеди максимално 350 милиона евра. При том је то у пракси немогуће спровести из више разлога. Примера ради, ако је то граница, неко ко месечно добија 40.000 динара после смањења од 10 одсто примаће пензију од 36.000 динара, док ће исто толики износ добијати и пензионери који сада примају 45.000 динара после смањења од 20 одсто.

Овај пример никако не значи да ће 45.000 динара бити граница после које ће се пензије смањивати по већој стопи, већ само говори у прилог томе како прогресивно смањење носи са собом ризик неправедности. Јер, како објашњавају стручњаци, не би смело да се догоди да они који сада имају веће пензије после смањења добију мање пара од оних који сада добијају мање месечне пензионе чекове. Проблем је, међутим, што нико од експерата јуче није желео јавно да говори о томе.

– Нисмо ми експозитура ММФ-а па да износимо став како то није довољно и да се на нас сваљује гнев пензионера, а власт да се изношењем оваквих незваничних предлога представља као њихов заштитник. Нека креатори фискалне политике јавно изађу са предлогом мера, па да можемо да коментаришемо. Ово схватамо као пробни балон који за циљ има да тестира јавност до које границе може да се иде – објашњава један од наших саговорника. 

Они сматрају да би свако смањење плата и пензија без решавања проблема јавних предузећа било бесмислено, јер би се уштеђена средства одлила на неуспешно пословање државних фирми. У блиској економској историји то се већ догодило. О томе говори податак да је на име солидарног пореза уштеђено 100 милиона евра. Међутим, цео терет који су поднели грађани није био довољан да подмири нерационално пословање „Србијагаса”, јер је на име одржавања текуће ликвидности држава овом предузећу одобрила гаранцију за кредит у износу од 150 милиона динара.