Срећна добитница 2.000 пута

Ужице – Повећу свеску у којој је бележила све награде добијене на наградним играма, прелистава ових дана пензионерка из Ужица Наталија Ристић. Прва јој је стигла још пре 35 година: гумени „маестрал” чамац, а последња почетком овог лета: боравак у аранђеловачком хотелу „Извор”. Између њих добила је, како је сабрала, безмало 2.000 разних награда.

– Много сам играла, некад и по десетак коверата са одговорима дневно слала на разне наградне игре, па и добијала. Не, нисам стан, ауто, ни веће паре добила, али ми и ове награде у роби и путовањима причињавају задовољство. Срећа ме је, наравно, пратила, с тим што мислим да је ипак пресудила моја велика упорност. А таква сам у свему што радим: упорна, жељна успеха и то се добрим увек врати – прича нам Наталија, некад запослена у Ужичкој банци.

Крајем седамдесетих, у време учесталих наградних игара у штампи и на телевизији, решила је да се опроба. Почела, заједно са супругом Слобом (умро је почетком ове године), да шаље одговоре и купоне на свакојаке квизове знања, питалице, мозгалице. Куповали су Ристићи многе новине и часописе, пратили ТВ и радио програме, где год је било игара учествовали. Прво одговоре слали на своја имена, потом на децу, затим на унуке, а и на тетке, рођаке. Свако је ту понешто добио, од Наталијине пасије се лепо овајдио.

– Највише смо добили путовања. Обишла сам, захваљујући наградним играма, бање и планине у Србији, били на летовањима у Ровињу, Оребићу, Будви, Анталији, Алањи и другде, а једном нисам могла да одем на добијено путовање по Мађарској. Два пута смо добили одлазак на светска фудбалска првенства: почетком деведесетих у Италији, па касније и у Француској, за које сам награду освојила погодивши како ће наш тим изгледати. Свуда смо путовали супруг и ја, наша деца, а и родбину смо слали. Тетке су, захваљујући награди за одговор који сам на њихова имена послала, биле на Острву цвећа, рођаци такође путовали, добили нове скије и друго – набраја наша саговорница.

Од робних награда до сада је, сабира, добила три телевизора, два ди-ви-ди уређаја, намештај, музичку линију, три бицикла, увозно посуђе, сатове „фосил”, три мобилна телефона, барске столице и ону за љуљање, тепихе, италијанско огледало, скије, мноштво других ситних. Ближњима већину тога поделила. Добијено углавном преузима у Београду или јој неко ко тамо путује доноси. За одговоре користи знања из енциклопедије, а сарађује и са другим пасионираним играчима наградних игара из Србије каквих она познаје десетак.

– Последњих година, међутим, проредиле су се ове наградне игре, мало их је и у новинама и на телевизији. Но и даље учествујем, та страст ме не напушта. А лутрију и лото готово да не играм, само понекад купим ону „гребу” и ситне паре добијем – вели уз осмех Наталија, вредна домаћица која радо умеси торту или колаче да послужи познанике, те зачас испроба спремање каквог јела по новом рецепту.