Srećna dobitnica 2.000 puta

Užice – Poveću svesku u kojoj je beležila sve nagrade dobijene na nagradnim igrama, prelistava ovih dana penzionerka iz Užica Natalija Ristić. Prva joj je stigla još pre 35 godina: gumeni „maestral” čamac, a poslednja početkom ovog leta: boravak u aranđelovačkom hotelu „Izvor”. Između njih dobila je, kako je sabrala, bezmalo 2.000 raznih nagrada.

– Mnogo sam igrala, nekad i po desetak koverata sa odgovorima dnevno slala na razne nagradne igre, pa i dobijala. Ne, nisam stan, auto, ni veće pare dobila, ali mi i ove nagrade u robi i putovanjima pričinjavaju zadovoljstvo. Sreća me je, naravno, pratila, s tim što mislim da je ipak presudila moja velika upornost. A takva sam u svemu što radim: uporna, željna uspeha i to se dobrim uvek vrati – priča nam Natalija, nekad zaposlena u Užičkoj banci.

Krajem sedamdesetih, u vreme učestalih nagradnih igara u štampi i na televiziji, rešila je da se oproba. Počela, zajedno sa suprugom Slobom (umro je početkom ove godine), da šalje odgovore i kupone na svakojake kvizove znanja, pitalice, mozgalice. Kupovali su Ristići mnoge novine i časopise, pratili TV i radio programe, gde god je bilo igara učestvovali. Prvo odgovore slali na svoja imena, potom na decu, zatim na unuke, a i na tetke, rođake. Svako je tu ponešto dobio, od Natalijine pasije se lepo ovajdio.

– Najviše smo dobili putovanja. Obišla sam, zahvaljujući nagradnim igrama, banje i planine u Srbiji, bili na letovanjima u Rovinju, Orebiću, Budvi, Antaliji, Alanji i drugde, a jednom nisam mogla da odem na dobijeno putovanje po Mađarskoj. Dva puta smo dobili odlazak na svetska fudbalska prvenstva: početkom devedesetih u Italiji, pa kasnije i u Francuskoj, za koje sam nagradu osvojila pogodivši kako će naš tim izgledati. Svuda smo putovali suprug i ja, naša deca, a i rodbinu smo slali. Tetke su, zahvaljujući nagradi za odgovor koji sam na njihova imena poslala, bile na Ostrvu cveća, rođaci takođe putovali, dobili nove skije i drugo – nabraja naša sagovornica.

Od robnih nagrada do sada je, sabira, dobila tri televizora, dva di-vi-di uređaja, nameštaj, muzičku liniju, tri bicikla, uvozno posuđe, satove „fosil”, tri mobilna telefona, barske stolice i onu za ljuljanje, tepihe, italijansko ogledalo, skije, mnoštvo drugih sitnih. Bližnjima većinu toga podelila. Dobijeno uglavnom preuzima u Beogradu ili joj neko ko tamo putuje donosi. Za odgovore koristi znanja iz enciklopedije, a sarađuje i sa drugim pasioniranim igračima nagradnih igara iz Srbije kakvih ona poznaje desetak.

– Poslednjih godina, međutim, proredile su se ove nagradne igre, malo ih je i u novinama i na televiziji. No i dalje učestvujem, ta strast me ne napušta. A lutriju i loto gotovo da ne igram, samo ponekad kupim onu „grebu” i sitne pare dobijem – veli uz osmeh Natalija, vredna domaćica koja rado umesi tortu ili kolače da posluži poznanike, te začas isproba spremanje kakvog jela po novom receptu.