Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Касни поправка ћуприје на Дрини

Касни поправка ћуприје на Дрини

Вишеград – Мада су представници специјализоване фирме за обновукамених мостова „Ербу” из Турске чврсто обећали да ће комплетнасанација моста Мехмед-паше Соколовића на Дрини у Вишеграду бити завршена крајем августа ове године, више је него јасно да ће се на то морати сачекати.

Обнову вишеградске ћуприје на Дрини, чију градњу је у свом чувеном роману „На Дрини ћуприја” описао књижевник и нобеловац Иво Андрић, у своје приоритете уврстила је Влада Републике Турске још од 2004. године. Планови су конкретизовани након што је овај камени мост „коме на свету нема равног”, 28. јуна 2007. године уврштен на престижну Унескову листу светске културне баштине.

Смењивале су се турске владе, владеРепублике Српске и начелници општине Вишеград, али је идеја о комплетној обнови ћуприје на Дрини непрекидно живела и с реализацијом се почело у мају 2013. године, када је посредством турске развојне агенције „Тика”, и уз финансијску подршку владе Републике Турске од око пет милиона евра, отпочео овај позамашан и изузетно значајан посао.    

Убрзо су стигли радници и машине из Турске, али и многобројни кооперанти из БиХ. Вишеграђани су, радујући се обнови ћуприје, као неки незванични контролори надзирали радове, примећујући одступања од пројектних задатака. Посебну пажњу привукло им је подизање гранитних коцки са коловоза ћуприје и њихово одлагање уз бели мермерни обелиск подигнут у част нобеловца Ива Андрића.

Тако је ово спомен-обележје уз ћуприју на Дрини цело лето опкољено гранитним коцкама и другим грађевинским материјалом, због чега су посебно негодовали овдашњи културни радници.

Сумње Вишеграђана потврдила је приликом контроле 15. маја ове године Милијана Окиљ, стручњак Завода за заштиту културно-историјског наслеђа Републике Српске из Бањалуке и члан комисије за сарадњу са Унеском, када је због многобројних пропуста са представницима извођача радова договорила њихову обуставу док се не отклони оно што одступа од пројекта.

– Имамо обавезе према Центру за светску баштину, који сматра да се овде мора употребљавати оригинална седра из Вишеградске Бање, која је употребљавана приликом градње моста у 16. веку. Седра са других локација, коју је извођач радова већ набавио, другачијег је квалитета, боје и порозности – нагласила је тада Милијана Окиљ,истичући и недостатке на фугама између камених блокова, затраживши да се ураде нове и квалитетније, јер се ради о светском културном добру.

Она је тада подсетила да се мора договорити који је најбољи камен из околине Вишеграда да се замени неаутентична гранитна коцка.

Уследила је званична забрана радова надлежне инспекције Министарства за просторно уређење Републике Српске, која је извођачу и инвеститору наложила отклањање уочених недостатака, што је предуслов за наставак даљих радова на ћуприји. Од свега тога, грађевинари фирме „Ербу” поставили су ограду око градилишта и крајем маја га напустили.

Током лета у два наврата су организовани састанци свих заинтересованих са нивоа БиХ, Републике Српске и општине Вишеград са представницима „Тике” и извођачима радова, након којих је „чврсто” обећавано отклањање уочених недостатака и наставак радова, али до тога све до ових дана, нажалост, није дошло.

Милијана Окиљ је за крај августа најавила нови састанак у Вишеграду, на коме ће бити разговарано о оживљавању градилишта, како би ћуприја на Дрини ускоро заблистала пуним сјајем. И начелник општине Вишеград Славиша Мишковић очекује наставак радова не би ли се њиховим завршетком комплетирала туристичка понуда града на Дрини и Рзаву у којој мост Мехмед-паше Соколовића заузима главно место.

Добро би било и да грађевинари из Турске деле слично мишљење и да наставком радова окончају своју преузету обавезу, јер вишеградска ћуприја није обичан мост – на Унесковој листи светске културне баштине налазе се, поред њега, још само два, у Мостару и у Бруклину у Енглеској.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.