Нарко мафија као шпијуни

Моћна колумбијска наркомафија и представници герилских група успели су да убаце своје људе у најповерљивије војне редове, који уживају огромну подршку из Вашингтона. Колумбијско министарство одбране открило је да су наркоинсајдери, потплативши поједине високе чинове у армији добили мноштво тајних информација, што им је помогло да избегну хапшења и заплене, и наставе са својим уносним кокаинским бизнисом. У разоткривене тајне спадају сазнања о тачном положају америчких борбених бродова и авиона на целом подручју Кариба. Ову операцију Вашингтон је претходно подробно разрадио, а детаљи су били познати само најповерљивијим колумбијским официрима обученим претходно у Северној Америци. Шпијунску операцију извели су људи из јаког Норте дел Ваље картела на чијем је челу Дијего Монтоја, један од десет најтраженијих бегунаца са листе ФБИ.

Неповезано са овим случајем, злогласна герилска групација Фарк, (Револуционарне оружане снаге Колумбије) успела је да прибави податке о војним операцијама упереним против команданата гериле на југу земље.

Оцењује се да је ово један од најозбиљнијих удара на колумбијску војску за чију је ефикасност Вашингтон последњих година издвојио 5,4 милијарде долара. Од свих латиноамеричких земаља Колумбија добија највећи новац од Вашингтона, а једино за Авганистан и земље Блиског истока светска суперсила издваја већа финансијска средства.

Случај перспективног вицеадмирала

Колумбијски министар одбране Хуан Мануел Сантос који је на ово место дошао пре нешто више од годину дана рекао је за локалне медије да је "провала" изведена уз помоћ војне обавештајне службе и да је читав случај предат јавном тужилаштву. По Сантосовим подацима , он је откако је постао министар, отпустио 150 официра, за које се сумња да су корумпирани или повезани са наркотрафикантима и "илегалним оружаним групама". Трага се за преосталим "кртицама" у самом министарству одбране. Ухапшена је неколицина пуковника и мајора, док су два генерала из Треће дивизије у Калију (уз Медељин, најзначајнији центар наркомафије) поднела оставку. Истрага се води против вицеадмирала Габриела Арангоа и још десетак морнаричких официра.

Стручњак из вашингтонског института за међународну политику, Адам Исаксон предвиђа да ће овај скандал, послужити "Демократама на Капитол хилу као полуга за притисак да се сасече финансијска помоћ Колумбији", како то преноси "Вашингтон пост". Он, међутим истиче да је за сваку похвалу, то што су колумбијски контраобавештајци открили ову аферу.

Најзанимљивији је случај вицеадмирала Арангоа, до недавно перспективног команданта карипске луке Картахена. Када је у јануару 2006. пресретнут рибарски брод са кокаинским товаром, у водама под надлештвом Арангоа, испоставило се да је уз дрогу, он носио и мноштво егзактних мапа са обележеним одредиштима америчких, холандских, британских и колумбијских борбених бродова.

Неке од информација , детективи из колумбијских војних редова добили су када је Виктор Палмера који је служио као посредник између морнарице и наркодилера у затвору "пропевао". Отисци прстију вицеадмирала наводно су нађени и на признаници на 115 хиљада долара које је примио од картела Норте дел Ваље. У колумбијском подземљу издавањем признаница потплаћени се обавезују на испуњавање свог дуга. Но, Аранго за сада одбија да је на било који начин умешан у илегалне послове са наркомафијом.

Кртице међу Американцима

Власти у Боготи, пренеле су најновија открића, нарочито детаљно исцртане карте, америчкој Агенцији за борбу против дроге (ДЕА). Посебно је чудно то што колумбијска војска, како се оцењује, нема информације о координатама америчких, холандских и британских патролних чамаца у карипским водама. То би могло да значи да је нека кртица радила и унутар америчке службе.

И док је америчка амбасада у Боготи одбијала да о овом случају да било какву информацију, на Флориди, где се налази амерички штаб за војне операције у Латинској Америци, мере безбедности су повећане на виши ниво.