Живот и дело сликарке Данице Јовановић

Неистражени простор о животу и раду велике сликарке Данице Јовановић испунила је Јасна Јованов, управница Спомен-збирке Павла Бељанског из Новог Сада. Она је 30 година проучавала све оно што је пратило Јовановићеву, од рођења до трагичне смрти, када су је непријатељи стрељали на почетку Првог светског рата. Тако је настала изложба „Даница Јовановић (1886–1914)”, чији је аутор Јасна Јованов, а публика је од синоћ, па до 20. септембра, може посетити у Великој галерији Дома Војске Србије.  Поставка је приређена поводом стогодишњице Великог рата и заједнички је пројекат Спомен-збирке Павла Бељанског, Галерије Матице српске и Медија центра „Одбрана”.

Међу многобројним званицама, којима је добродошлицу пожелео потпуковник Славољуб М. Марковић, директор Медија центра „Одбрана”, отварању је присуствовао и патријарх Иринеј. Он је у друштву Јасне Јованов, Дејана Ристића, државног секретара у министарству културе, и Драгомира Ацовића, из Крунског савета, обишао поставку, оцењујући да је ово право богатство које говори о иначе мало познатом стваралаштву скромне сликарке Данице Јовановић.

Изложбени простор красе слике из фондова Галерије Матице српске, Спомен-збирке Павла Бељанског, Народног музеја у Београду, Историјског музеја Србије и неколико приватних колекција, а средишњи простор  употпуњен је предметима из Етнографског музеја у Београду. Пажњу привлаче и личне ствари из заоставштине Јовановићеве. Радови су употпуњени и текстовима који документују занимљивости из приватног и стваралачког опуса сликарке. Тако се међу уљима на платну, цртежима и породичним фотографијама може прочитати да се Даница, иначе из сиромашне многочлане породице из Бешке, образовала захваљујући разумевању својих професора и директора Девојачке школе у Новом Саду и Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња и патрона попут Дане и Олге Јовановић. Школовање је после Београда у Уметничко-занатској школи код Бете Вукмановић наставила у Минхену, а 1914. године дипломирала је на Женевској сликарској академији.

Сликала је мртву природу, портрете и фигуре у народним ношњама, као и пејзаже, од којих неке  приказују мостове – код Љум куле, Везиров мост на Дриму и срушени Савски мост у Београду. Сликаркин ангажман у „Србадији”, боравак у престоници почетком Првог светског рата, када је и насликала срушени Савски мост, као и изјаве њених минхенских колега о израженој националној свести Јовановићеве побудили су пажњу полиције и војних власти из Петроварадина. Стрељана је 12. септембра 1914. године. Имала је 27 лета и до тада је већ успела да се сврста у најзначајнију српску сликарку с почетка 20. века. Поређења ради, како је казала Јасна Јованов, чувена Надежда Петровић је имала 28 година када је отишла на школовање у иностранство.

Изложба у Дому војске имаће током свог трајања пратеће програме, стручна вођења кроз поставку и дечје радионице, како би поклоници уметности могли да се што боље упознају са делом Данице Јовановић.